Европски лидери издвојили су десетине милијарди долара за подстицање производње хидрогена, чистог горива за које заговорници његове употребе кажу да ће донети нове послове и помоћи у борби са климатским променама. Али, сада ће многи од тих послова бити пресељени у Сједињене Америчке Државе.
Америчке субвенције, које далеко премашују оне које обећава Европска унија, привукле су норвешког произвођача "Нел" да изабере Мичиген уместо Старог континента, као место за њихову 500 милиона долара вредну фабрику која ће производити опрему неопходну за издвајање хидрогена из воде. Упућени у овај сектор кажу да су и друге европске компаније на искушењу да следе Норвежане, пише "Политико".
"Нел" је одлуку о отварању фабрике у Мичигену саопштио у мају, девет месеци након усвајања Бајденовог кровног климатског закона, Закона о смањењу инфлације (ИРА). Тако је око 500 нових радних места пресељено на другу страну Атлантика, упркос напорима ЕУ да се наметне као место за зелене технолошке инвестиције.
Менаџери из "Нела" кажу да су САД одабрали због близине клијената и партнера, попут "Џенерал моторса", као и финансијских бенефиција које могу добити по Закону о смањењу инфлације, али и Закону о науци и чиповима којим су предвиђене субвенције за технолошки развој. Уз то, могу да рачунају и на подстицаје за зелену технологију које даје сам Мичиген.
Само по два поменута закона, предвиђене су субвенције од више од 400 милијарди долара, а поврх тога ту су и оне за обновљиве изворе енергије.
"Европа је патуљак у односу на бројке које видимо у САД", каже изврши директор "Нела" Хакон Волдал.
Процењује се да светска индустрија хидрогена вреди више од 155 милијарди долара годишње, а ЕУ планира да до 2030. године производи и увози укупно 20 милиона тона обновљивог хидрогена. Заговарачи ове врсте енергије кажу да ће она заменити природни гас, да ће моћи да се користи за електричне аутомобиле али и за производњу струје.
Директор "Хајдроџен Јуропа" Јоргос Чацимаркакис, један од најутицајнијих лобиста у овој области, каже да у ЕУ постоји чврст оквир деловања, али не успевају да привуку ни сопствене компаније.
"Имамо амбициозне циљеве, али немамо једноставне и ефикасне инструменте за подстицање предузећа. У свом типичном бирократском стилу, Европљани ће уништити овај бизнис", каже Чацимаркакис.
Мичиген жели да постане један од четири центра индустрије хидрогена у САД, а долазак "Нела" иде у прилог том настојању будући да ће њихова мега-фабрика у овој америчкој савезној држави бити једна од највећих на свету.
Бела кућа месецима је одговарала на критике из ЕУ да њена политика у сектору енергетике неправедно одвлачи послове њених савезника са Старог континента. Одговор америчке администрације био је да ће преплављивање тржишта субвенцијама бити корисно за обе стране јер ће довести до "раста сектора зелене енергије на светском нивоу и представљаће значајну прилику и за наше партнере".
Размере надметања сада постају јасне. Виши званичник Европске комисије који је радио на подстицајима за индустрију хидрогена у ЕУ, каже да Мичиген и друге америчке савезне државе постају атрактивне за предузећа због финансијских бенефита које у ЕУ не могу да добију. Уз то, у Европи компаније морају да прођу кроз тендерску процедуру у којој владине агенције процењују њихове предлоге са одвојеним буџетима на нивоу држава и на нивоу ЕУ. Али да би се добиле америчке субвенције, "само треба да задовоље одређене услове".
Државе из Европе, Азије и са Блиског истока, после усвајања Закона о смањењу инфлације, улажу у пројекте зелене енергије у САД са учесталошћу коју нисмо видели у протеклих 25 година, кажу у огранку за зелену енергију адвокатске канцеларије "Шерман и Стерлинг". Иако је Европа испред Америке по питању изучавања и употребе хидрогена, огромне субвенције које даје САД привлаче инвестиције у ову земљу и стављају у неповољнији положај компаније које послују у Европи, кажу у овој адвокатској канцеларији.
Нешто је оптимистичнији професор Дејвид Харт са Универзитета "Џорџ Мејсон". Како објашњава, хидроген није тако лако транспортовати као фосилни гас, па постоје границе колико САД може да се "испружи" као будући извозник. То значи да ће увек бити исплативо да део производње буде у Европи.
Жалбе из Брисела да САД већим подстицајима краде индустрију од Европе су празне приче, каже један од директора и аналитичар инвестиционе банке "Рејмонд Џејмс" Павел Молчанов.
"Ако европске владе желе да имају више зеленог хидрогена, нека напишу више чекова", поручује он.