"Политико": Све подсећа на 1973. годину
Питање јединствене енергетске политике ЕУ зависи од сагласности Француске и Немачке, које имају другачије ставове по овом питању, пише "Политико".
Француско-немачке контроверзе око енергетског питања трају недељама и праћени су међусобним критикама.
Суочени са ескалирајућом енергетском кризом, лидери Француске и Немачке обећали су заједничку акцију на Европском савету прошлог месеца. Међутим, њихови закључци донели су само двосмислене формулације као што је "динамички коридор цена гаса".
Немачка и Француска су били на супротним странама с обзиром на то да је Берлин изразио сумњу у погледу планова да се ограничи цена гаса, док се већина земаља ЕУ за то залагала.
Француски председник Емануел Макрон тада је отишао толико далеко да је Немачку назвао "изолованом", а заузврат је немачки канцелар Олаф Шолц отказао планирани билатерални састанак министара.
Још почетком 2020. године, билатерални односи Француске и Немачке су били пољуљани. Док је Француска позивала на заједничко издавање државних обвезница, Немачка је у почетку инсистирала на коришћењу постојећих финансија. Међутим, тада су канцеларка Ангела Меркел и председник Макрон су препознали да не треба нарушавати политичко јединство ЕУ.
"Политико" подсећа да садашњи сукоби Макорона и Шолца подсећају на нафтну кризу из 1973. године, када су француско-немачки сукоби на сличан начин спречили координисан европски одговор.
Након избијања арапско-израелског рата октобра 1973. године, земље Запада укључујући Европску економску заједницу (ЕЕЗ) суочиле су се са растом цена. Арапске земље настојале су да искористе нафту као аргумент да би подстакле земље ЕЕЗ да заузму критичнији став према Израелу.
Земље ЕЕЗ нису успеле да пруже заједнички одговор.
Француска је предложила заједнички европски фронт и директан дијалог између арапских земаља произвођача и европских земаља потрошача. Покрећући евро-арапски дијалог, инсистирала је на заједничком мандату за Вашингтонску енергетску конференцију.
Немачка је, у међувремену, фаворизовала идеју о трансатлантском потрошачком картелу, као што су предложили председник САД Ричард Никсон и његов државни секретар Хенри Кисинџер. И иако је говорио у својству председника Савета ЕЕЗ, тадашњи немачки министар спољних послова Валтер Шел је јавно подржао предлоге САД, навевши француског миноистра спољних послова Мишела Жобера да своје европске колеге означи као "издајнике".
Без придруживања Француске Међународној енергетској агенцији коју спонзоришу САД — која је формално основана у новембру 1974. — Европа је имала подељену енергетску и спољну политику.
А у клими неповерења, планирани пројекти 1970-их као што су прелазак на европску монетарну унију и стварање регионалног фонда за подршку сиромашнијим деловима Европе — показали су се нереалним.
