РТ Балкан истражује какве су западне гаранције Кијеву: Нема чланства, али биће још оружја

Претња по мир, могућност да се сукоб прошири, а Европа додатно подели унутар себе саме, тако безбедносне гаранције које Украјини нуде земље Г7 на маргинама самита НАТО у Вилњусу виде саговорници РТ Балкан.

Како је саопштено из Беле куће и Велике Британије, гаранције подразумевају додатну вишегодишњу економску и војну подршку Кијеву. Осим што су руски званичници прокоментарисали да ће то само продубити сукоб и довести до нових разарања и смрти, ни Украјинци, очито, нису задовољни овом понудом.

Председник Украјине Владимир Зеленски изјавио је да безбедносне гаранције не би требало да замене чланство Украјине у НАТО, а министар одбране Алексеј Резњиков да Кијев неће веровати тим гаранцијама све док не сазна коју цену треба да плати за њих.

"Ово је само одески хумор", надовезала се на његову опаску портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Цена је позната – територија Украјине очишћена од Украјинаца западним оружјем", додала је она.  

Декан Факултета за безбедност Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић каже да у вилњуским безбедносним гаранцијама не види ништа ново, осим онога што смо до сада могли видети од земаља које их нуде: да се Украјини даје политичка, финансијска, подршка у оружју и у информацијама.

"Украјина ни након другог дана самита НАТО у Вилњусу није добила позивницу да постане чланица Алијансе, нити је дат неки временски оквир када би то могло бити. Само је изражен став да је Украјини место у НАТО-у, али нема ту ничег конкретног. Безбедносне гаранције посматрам у том контексту: да се Украјини ипак нешто да као одређена утеха", каже Ћеранић за наш портал.

Смисао данашњих гаранција Украјини је да ће сигурно када се оконча сукоб, Украјина постати чланица НАТО-а и да ће убудуће бити активиран члан 5 уколико би неко напао ову земљу, каже генерал-мајор у пензији Божидар Форца.

Закључци НАТО-а након првог дана самита: Ојачати везе са Србијом, Русија највећа претња

"То је свакако на дугом штапу. Нико не зна како ће се рат завршити ни када ће се завршити. То је сада притисак на Русију. Шведска ће да постане чланица алијансе и Русија је под огромним притиском Запада", наглашава Форца у изјави за РТ Балкан.

Он напомиње да је Европа већ подељена: Украјина жели да уђе у НАТО, а Европа и даље не одустаје од своје заједничке одбране. Безбедносне гаранције само ће продубити поделу.

"Америка не треба Европску унију, Америка треба НАТО. Зато јача Букурештанска група тзв. Б9, која обухвата државе од балтичких земаља до Бугарске са центром у Пољској. Сад се ту прикључују Финска и Шведска, па оно што је некада чинило тампон зону између Русије и НАТО-а, што је Стаљин тражио од Запада, сада окренуто против Русије и ту је главни тег Пољска", објашњава Форца.

Све то је амерички контра-тег немачко-француској иницијативи о заједничкој европској одбрани која се не би ослањала ни на Америку, ни на Русију, ни на НАТО чији члан Украјина тако жељно хоће да постане.

Будући да се под њима подразумевају веће количине новца, оружја, шири обим размене обавештајних информација, безбедносне гаранције Кијеву очито су опасност за мир, наглашава Ћеранић.

"То свакако не доприноси смиривању ситуације у Украјини. Пре је то могућност да се сукоб прошири и на поједине НАТО чланице које донесу одлуку, односно којима буде наређено од стране онога ко влада Алијансом, да пошаљу своју војску у Украјину. Ту првенствено мислим на Пољску", напомиње Ћеранић.

Ту могућност не искључује ни генерал-мајор Божидар Форца.

"Амерички први циљ да се Русија изнурава очигледно је пропао када је економски план у питању, бар на краће стазе. Међутим, Америка ће наставити да је исцрпљује војно. У том смислу чак није немогуће да неке земље НАТО, то је та Б9 група под вођством Пољске, уђу или у западну Украјину или још гора варијанта да нападну Белорусију", каже наш саговорник.

Он додаје да би се тиме проширио сукоб који би Русија морала да прихвати на своја плећа јер Белорусија то не би могла сама да изнесе.

"Ово је и угрожавање Русије. Украјина нема чему много да се нада, она је већ довољну катастрофу преживела и само већу катастрофу може да преживи са овим додатним залагањем Запада да је још гура да издржи, а колико може да издржи, огромно је питање", каже Форца.

Гаранције се очекивано уклапају у антируски наратив, а што се тиче Украјине, и у САД и у НАТО-у су свесни да она фактички губи битку, додаје Ћеранић.

"Украјини у сукобу с Русијом у суштини нема помоћи, али ће тај антируски став вероватно остати и даље и након што свима буде јасно да је Украјина поражена у овом сукобу с Русијом", сматра наш саговорник.  

Ћеранић истиче и да је прави преседан да организација која окупља развијене економије света, као што је Г7, пружа безбедносне гаранције које подразумевају директну војну подршку и наоружавање.

"НАТО избегава да се директно укључи у конфликт у Украјини јер би то значило у суштини да је Америка у рату с Русијом, зато се лопта додаје организацији Г7. То је само препакивање подршке јер чланице Г7 су и до сад давале помоћ Украјини, добар део њих су и у НАТО-у, а коначно свима им директиве стижу из истог центра моћи: Вашингтона", објашњава Ћеранић.

Г7 се појављује као финансијер, а НАТО наставља да подржава Украјину што се тиче економске помоћи, наоружања, опреме, финансирања, додаје Форца.

"То ће сад мало да релаксира европске земље, вероватно ће Јапан и Канада мало више учествовати у подршци, односно више него до сада", каже Форца.