Свако ко изучава преговарачке методе Реџепа Тајипа Ердогана зна да турски председник маестрално користи свој уцењивачки потенцијал, чекајући тренутак у ком је његов саговорник најслабији како би повукао одлучујући потез.
Његове методе зато могу бити бруталне, пише дипломатски уредник "Гардијана" Патрик Винтур. У снимцима преговора са Европском унијом око споразума о мигрантима из 2015. године који су процурили у јавност чује се како он каже да Турска "може да отвори пролаз избеглицама ка Грчкој и Бугарскокј, да их стави у аутобусе".
"Шта ћете онда да радите са избеглицама ако не буде споразума? Хоћете ли их побити", упитао је Ердоган том приликом. Луксембург - из ког је долазио тадашњи председник Комисије Жан-Клод Јункер - је величине "малог града у Турској", додао је он.
Узимајући то у обзир, било је сасвим очекивано да ће он одуговлачити са одобравањем шведске апликације за чланство у НАТО-у до последњег тренутка. Ердоган се за турске интересе борио на најмање три фронта - тражећи чвршћи став према Курдима у Шведској, укидање вета америчког Конгреса на продају авиона Ф-16 Анкари и напредак у процесу укидања виза турским грађанима за путовање у ЕУ.
Ердоган је успео да направи напредак на сва три поља без постављања конкретног датума када ће турски парламент одобрити пријем Шведске у НАТО. Чак и сада, сви делови слагалице нису на свом месту, наглашава Винтур.
Шведска је изменила свој Устав, променила законе, значајно проширила сарадњу у антитероритисчким активностима усмереним против курдских сепаратиста и одобрила извоз оружја у Турску.
Она је прихватила и мапу пута "као основу за наставак борбе против тероризма свих облика" и нагласила да неће подржавати курдске политичке и војне групе у Сирији.
Шведска је поновила и да неће пружати подршку покрету који Турска назива Фетулистичком терористичком организацијом (ФЕТО) и који оптужује да представља тајну мрежу присталица Фетулаха Гулена.
НАТО је прихватио да формира тело за координацију антитерористичких активности, док је шведско правосуђе постало строже када је у питању процесуирање тамошњих Курда који крше закон.
Када су у питању борбени авиони Ф-16, турски министар одбране Јашар Гулер је у понедељак разговарао са својим америчким колегом Лојдом Остином, након чега је Пентагон саопштио да су они "похвалили дугу историју војне сарадње САД и Турске и поздравили континуирану блиску сарадњу".
"Министри су разговарали и о позитивним дискусијама између Турске, Шведске и генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, као и о подршци америчког Министарства одбране у модернизацији турске војске", такође пише у саопштењу.
Још је значајније то што је сенатор Боб Менендез, председник Одбора за спољне послове америчког Сената и, како наводи Винтур, "велики пријатељ Грчке", рекао да ће у наредних недељу дана одлучити да ли ће укинути вето на продају авиона Ф-16 Турској.
Кључну улогу у промени његовог става играо је Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливан, рекао је Менендез. Уговор "тежак" шест милијарди долара, који је замрзнут још од 2021. године, укључује продају 40 авиона Турској, као и модернизацију додатних 79 са којима Анкара већ располаже.
Није јасно да ли је Ердоган направио неки конкретан искорак када су у питању евроинтегације, али је турски председник вероватно од самог почетка знао да о ту нема много потенцијала за напредак. Он највероватније циља на измене споразума о царинској унији и укидање виза за турске грађане, закључује Винтур.
Председник Европског савета Шарл Мишел дипломатски је похвалио "добар састанак" са Ердоганом, наглашавајући да су они "размотрили могућности стављања сарадње Турске и ЕУ у центар пажње и ревитализовања односа".
Мало је оних у НАТО-у који воле Ердоганову самозаокупљеност и трансакционизам, али одбојност према његовим методама је безначајна када се у обзир узму резултати.
И у Шведској ће бити весеља, закључује Винтур. Истраживање "Пју рисрч центра" објављено у понедељак показало је да 98 одсто људи у тој земљи има негативан поглед на Русију, док њих 78 одсто позитивно гледа на НАТО.