Престоница европске шпијунаже постао је, према "Фајненшел тајмсу", Беч, а након експлозије тајних активности у том граду, највеће опозиционе странке овог пролећа подржале су законске промене не би ли се такве активности коначно криминализовале. Влада, међутим, одуговлачи иако се као најактивнији тајни агенти помињу европски архинепријатељи - Руси.
"Дуго смо указивали на ову злоупотребу, али у кривичном закону ништа није промењено", каже посланица либералне странке "Неос" Стефани Криспер.
Пораст шпијунаже у Бечу, како пише овај медиј, поткопао је положај Аустрије међу европским суседима који све више брину о безбедности. Земља је и седиште неколико великих међународних организација, укључујући Међународну агенцију за атомску енергију, ОПЕК и разне агенције УН, али традиционално затвара очи пред тајним обавештајним активностима на свом тлу, све док мета операција није сама аустријска влада.
"Ако је, на пример, Русија шпијунирала Немачку, једног од наших најближих партнера, на територији Аустрије, ми не бисмо могли ништа да урадимо поводом тога јер се то није дешавало на штету Аустрије", пожалила се Криспер, цитирајући формулацију актуелног закона.
Неки Аустрију зову и "носачем авиона" за руске тајне агенте, па тако ФТ наводи да су од почетка специјалне војне операције европске земље протерале више од 400 руских шпијуна, док су аустријске власти прогнале само четворо људи.
"У Бечу је још увек више од 180 акредитованих руских дипломата, рекао је један високи званичник западних обавештајних служби, а познато је да најмање трећина њих користи дипломатско покриће за активности прикупљања обавештајних података", наводи лист.
Кинески, ирански, израелски и саудијски агенти такође су, наводно, присутни у Аустрији у великом броју, заједно са десетинама америчких, британских и европских званичника који су задужени да их надгледају.
Све се ово претворило у главобољу за аустријску конзервативно-зелену коалициону владу иако питање шпијунирања и даље није на владиној листи приоритета.
Пошто је Неос предложио криминализацију шпијунаже и "против стране државе или међународне организације" у Аустрији, влада је два пута искористила свој утицај у парламенту да суспендује било које гласање о том питању.
Питање је сада одложено за после летње паузе, јер је наводно потребно више времена за консултације између ресора пре промене закона.
Да је Беч савршена "оаза" за шпијунирање, и да је то одувек и био, каже бивши аустријски војни официр Густав Гресел, који је сада виши политички сарадник у истраживачком центру Европског савета за спољне односе.
"Ако сте руски обавештајац и желите да видите извор из Немачке, зашто бисте ризиковали да га тамо сретнете? Позовите овог момка на скијање у Аустрију. Или на бал у Беч. Можете регрутовати изворе и преносити информације потпуно неометано", навео је он.
"Фајненшел тајмс" верује да је Беч домаћин велике руске обавештајне операције, и наводи да су кровови сваке руске дипломатске зграде и комплекса у граду прекривени радарима, куполама и занимљивим "шупама", од којих су неке изграђене тек у последњих неколико месеци, а за које стручњаци кажу да готово сигурно носе технологију електронског надзора.
"Чини се да је једна од главних функција руске обавештајне службе у Бечу прикупљање обавештајних сигнала у размерама које су ову операцију подигле на најважнију у целој мрежи у Европи. На крововима скоро свих руских дипломатских објеката налазе се моћне сателитске антене. Чак и на врху културног центра постоји једна", каже аустријски историчар обавештајних служби и политиколог Томас Риглер.