Свет

Демографско упозорење: До 2050. године готово половина Европљана старија од 65 година

У досадашњој историји, ниједна земља никада није била толико стара колико ће постати поједине државе Европе и источне Азије, пише "Њујорк тајмс"
Демографско упозорење: До 2050. године готово половина Европљана старија од 65 годинаGetty © Pablo Blazquez Dominguez

Демографска слика света већ се мења - Европљана је све мање, као и Кинеза, Индија расте и постаће ове године најмногољуднија земља света, али све што смо до сада видели је само почетак.

Како пише "Њујорк тајмс", пројекције су да ће до 2050. године људи старији од 65 година чинити готово 40 одсто популације у неким деловима источне Азије и Европи. То је скоро дупло више старијих суграђана него у америчкој пензионерској престоници – Флориди.

У досадашњој историји, ниједна земља никада није била толико стара, колико ће постати ове државе.

Огроман број пензионера биће завистан од све мањег броја радно активног становништва. Као резултат тога, стварима које су многе богатије земље узимале здраво за готово попут пензија, услова за одлазак у пензију или имиграције, биће потребне измене како би биле одрживе. Уз то, данашње богатије земље, према прогнозама економиста, неизбежно ће имати знатно мањи удео у светском БДП-у.

Према проценама Уједињених нација, ускоро ће најбоље избалансиран однос радне снаге имати јужна и југоисточна Азија, Африка и Блиски исток и та промена преобликоваће економски раст и геополитички однос снага.   

У многим аспектима, старење становништва последица је развоја: људи живе дуже, здравији су и имају мање деце како постају богатији. Шансе за сиромашније земље су огромне.

Ипак, како се наводи, чак и ако старе, богатије земље уживаће у високом стандарду живота још дуго година. Када стопа наталитета падне, земље могу пожњети "демографску дивиденду", када све већи удео радника и мали број зависних подстичу економски раст. Одрасли са мањим породицама имају више слободног времена за образовање и улагање у своју децу. Више жена настоји да уђе у радну снагу, што доприноси економском развоју.

Као и у многим младим нацијама, стопе наталитета почеле су значајно да падају у Кенији последњих година. Пре 50 година, жене у овој земљи рађале су просечно осморо деце, а прошле године нешто више од троје. Демографски, Кенија личи на Јужну Кореју средином седамдесетих година прошлог века, а њена економија почиње историјски раст, иако нешто спорије падају стопе наталитета.

Предвиђања носе са собом и дозу несигурности, па већ постоје параметри који указују да у државама суб-сахарске Африке стопе фертилитета падају брже него што су биле пројекције УН, што значи да би те афричке земље могле боље да се позиционирају 2050. него што се тренутно очекује.

Међутим, да би се искористила демографска дивиденда потребне су добре мере: ако велики број младих људи не буде имао приступа тржишту рада и образовању, распрострањена незапосленост младих могла би да буде озбиљна претња стабилности земље.

Нису само младе нације на прекретници. Преобликовање богатих земаља тек је почело. Ако се ове земље не буду припремиле за смањивање радне снаге, суочиће се са постепеним опадањем благостања и економске моћи.

Број радно способног становништва у Јужној Кореји и Италији, двема земљама које ће бити међу најстаријима на свету, смањиће се за 13 милиона, односно 10 милиона до 2050. године, пројекције су УН. Кина ће према тим предвиђањима имати 200 милиона мање радно способних грађана, више него што је укупна популација већине земаља.  

Како би се носиле с тим, богате земље мораће да поново промисле о пензијама, мигрантској политици и како би живот у пензији требало да изгледа. Промене неће доћи лако, наводи се у тексту и подсећа на недавне бурне протесте у Француској због пензионе реформе којима је подигнута граница за одлазак у пензију, као и на отпор мењању мигрантских политика.

Изазови ће бити посебно велики у азијским земљама које старе брже него други делови света.

Нарочито ће бити тешко онима које брже старе него што постају богате, а као пример наводе се Кина и Вијетнам. Оне ће морати да прилагоде свој пензиони систем новим условима.

С друге стране, за Сједињене Америчке Државе и Аустралију предвиђа се да неће осетити већу промену. Са нешто већим стопама фертилитета и већом имиграцијом, ове две државе биће млађе од већине богатих земаља до 2050. године.   

image