Сукоб у Украјини отворио је очи многима на Западу и открио да у многим западним земљама постоји потреба за хитном променом приоритета у набавци наоружања - како би њихове оружане снаге биле спремне за борбу.
Ратне игре и симулације показале су да је муниција - свих врста, од бомби до метака - представља проблем који се мора решити што пре, пише "Фајненшел тајмс".
Оне су откриле да би, на пример, Сједињене Америчке Државе могле да искористе своје противбродске ракете много брже него што могу да их произведу. Постоје чак и сценарији у којима оне немају довољно ракета како би се одржале у рату - на пример, у Индо-Пацифику.
Експерти су утврдили и да и даље постоје значајне разлике између америчке и европске индустријске базе, иако би оне требало да буду комплементарне, поготово у временима сукоба.
То је делимично последица вишедеценијског стављања приоритета на ефикасност и смањење трошкова, коришћењем истог принципа као и у аутоиндустрији. То је било довољно у периоду релативног мира, сматрају посматрачи, али не и данас, када је потребно брзо повећати производњу наоружања.
Тензије између Украјине и њених западних спонзора, који су потрошили око 170 милијарди долара на војну и финансијску помоћ Кијеву током последњих годину и по дана, постају све отвореније, пошто председник Владимир Зеленски константно захтева још оружја.
Сукоб у Украјини нас "подсећа да постоје ризици ако сте превише спори" када је реч о производњу наоружања, рекла је директорка Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС) Синтија Кук.
ЦСИС је у својим симулацијама потенцијалног сукоба око Тајвана утврдио да би САД истрошиле целокупне залихе противбродских ракета дугог домета за само недељу дана.
Западне земље које наоружавају Украјину недавно су морале да освеже своје залихе и најаве повећање потрошње на одбрану. Али војна индустрија се мучи да повећа производњу, што код многих стручњака изазива забринутост, пише ФТ.
"Војна индустрија је толико консолидована да не може брзо да одговори на повећану потражњу", упозорава директорка програма за одбрану при Центру за нову америчку безбедност (ЦНАС) Стејси Петиџон. "Ми смо спори, каснимо и немамо довољно муниције."
Америчка војно-индустријска база значајно је смањена од деведесетих година прошлог века - број великих добављача Пентагона пао је са 51 на пет. Пошто поједине делове производе само два добављача, углавном није могуће пребацити производњу на другу локацију.
Погођен прекорачењем трошкова и кашњењима у испоруци, реформи америчког процеса набавке наоружања и муниције често се помиње, али изазови у томе су "дубоко урезани у систем", каже Кукова.
Пентагон обично ставља приоритет на велике и скупе пројекте, попут набавке бродова, авиона и возила, "остављајући недовољно новца за муницију", пише у извештају ЦНАС-а.
Тај извештај открива и да су тренутне залихе америчког наоружања "недовољне за спровођење чак и почетног удара, а камоли за случај дугог рата против Кине", додајући: "Како би се Кина одвратила и - уколико одвраћање пропадне - поразила Кина, Пентагону требају значајне залихе муниције, ракета и других пројектила."
Куповина муниције је зато од кључног значаја, наводи ФТ. "Не можемо да јуримо само светлуцаве ствари", рекао је некадашњи амерички секретар за морнарицу Ричард Спенсер.
Проблем са куповином муниције представља чињеница да се она, за разлику од скупљег наоружања, купује кроз једногодишње уговоре, што произвођачима даје мало разлога за дугорочно повећање производње.
Пентагон је, ипак, недавно започео преговоре о вишегодишњим уговорима о набавци појединих врста навођених ракета, преноси ФТ.
Још један проблем за америчку војну индустрију представља и недостатак радне снаге. Макс Бергман, директор програма за Европу, Русију и Евроазију у ЦСИС-у, одбацио је могућност да би европски произвођачи могли да попуне те рупе.
Са 27 држава, ЕУ има "веома подељену војно-индустријску базу, у којој су велике европске земље попут Немачке, Француске и Италије углавном фокусиране на производњу оружја за сопствене потребе".