Председавајући Комитета за одбрану британског парламента Тобајас Елвуд предложио је да Лондон размотри своју политику према талибанима јер је земља којом владају - Авганистан "тотално трансформисана".
У ауторском тексту за "Телеграф", Елвуд је навео да се недавно вратио из Авганистана где је "безбедносна ситуација знатно боља, људи су слободни да путују, а распрострањена корупција која је утицала на све нивое владе бившег председника Ашрафа Ганија је скоро нестала. А застрашујућа трговина опијумом на црном тржишту која је уништила економију нације је наизглед нестала".
Ова ратом разорена земља није доживела овакав релативни мир од 1970-их. И то се види, тврди посланик. "Закрчене улице врве од живота док се сви баве својим послом – ослобођени бесконачних контролних пунктова и непрестаног страха од насиља. Талибанске власти нису ништа видљивије него што је наша полиција у Лондону".
У срцу провинције Хелманд, где је британска војска некада крварила, дешава се трансформација. Пејзаж је прошаран минијатурним соларним панелима који напајају хиљаде система за наводњавање који негују обилна поља памука, воћа и пшенице. Колосална електро турбина од 200 тона, коју су британске снаге донеле на брану Кајаки пре више од једне деценије, али никада није била у функцији, сада активно снабдева струјом Кандахар и шире преко експанзивних пилонских водова. Високонапонски дистрибутивни систем постао је спас за локалну привреду, олакшавајући вађење, прераду и извоз минерала, као што је мермер, у огромним размерама, наставља даље Елвуд.
Он оцењује да инсистирање на западном начину уређења државе није добро "легло" племенској земљи која није упозната са демократским нормама. Шта је било било је, наводи Елвуд и додаје да је сада главно питање да ли треба успоставити односе са победницима дугогодишњег сукоба.
Запад сада ускраћује међународну помоћ, укључујући девет милијарди долара замрзнуте авганистанске имовине у иностранству. Британска амбасада је затворена из политичких, а не из безбедносних разлога. Наравно, овај бојкот траје због талибанских регресивних закона против образовања и запошљавања жена.
Овај приступ је разумљив, али пре него што покушамо да обликујемо њихову политику, морамо прво настојати да их разумемо. Оно што се дешава је да не постоји јединствено тумачење шеријатског закона у редовима талибана.
Руководство мора да управља овим поделама или ризикује да се фракције одвоје и придруже екстремистичким групама. Талибани сада издају радне дозволе у свим секторима, што указује да потпуна забрана запошљавања жена није одржива. Бојна поља су сада поља памука пуна мушкараца и жена.
Ситуација у Авганистану је "пипава". Хуманитарна помоћ неопходна је за 70 одсто становништва, девет од 10 домаћинстава суочава се са недостатком хране. Половина од девет милиона деце (оба пола) старости испод 11 година нема приступ школовању.
"Ако Запад настави да се дури, могли бисмо да направимо још једну грешку која би гурнула земљу са фискалне литице, потенцијално изазивајући још један циклус нестабилности, тероризма и масовних миграција", навео је Елвуд.
Потребна је прагматичнија стратегија. Талибанска ограничења женских права могу послужити као преговарачко средство за заједничко разумевање. Али таква могућност ће остати непозната док се не пробудимо.
Први корак је поновно отварање наше амбасаде. Други је да постанете свесни стварности. Будућност Авганистана би могла бити поново рат или живот кинеског вазала. Средина, према мом мишљењу, колико год мучна, захтева да поново размислимо и поново се укључимо, поручио је председавајући британског Комитета одбране.