Парламентарни избори у Шпанији заказани за недељу, 23. јул, биће врелији него обично, и то не само зато што ће температуре на изборни дан у појединим областима те земље достићи 40 степени.
Након пет година на власти, премијер и лидер шпанских социјалиста (ПСОЕ) Педро Санчез налази се у незгодној ситуацији: Већина истраживања јавног мњења предвиђа пораз њему и његовој шареноликој владајућој коалицији, која укључује радикалну левицу уједињену око покрета Сумар (некадашњи Подемос) и каталонских сепаратиста.
Њима ће на црту изаћи две партије деснице – Народна партија (ПП) некадашњег премијера Галиције Алберта Нуњеза Феиха, која долази из породице партија умерене деснице, и популистички Вокс Сантијага Абаскала. После пет година у опозицији, великих турбуленција и две промене руководства, ПП је успела да у највећој мери поврати свој стари сјај и сада важи за најпопуларнију партију у Шпанији.
Редовни парламентарни избори били су заказани за јесен, али је Санчез одлучио да их "погура" неколико месеци унапред, након што је његова партија остварила слаб резултат на регионалним изборима крајем маја и изгубила власт у неколико значајних покрајина. Одлука шпанског премијера изненадила је многе, док су је аналитичари приписали његовом хазардерском карактеру и склоности ризику.
Да ли ће се Санчезу исплатити ризик, или ће десница предвођена Феихом и Абаскалом успети да дође до 176 посланичких места, колико је потребно за већину у Доњем дому шпанског Парламента? Рајко Петровић са Института за европске студије нема сумњи да ће Народна партија и Вокс остварити добар резултат и да ће имати довољно посланика за формирање нове владе.
"Сва истраживања показују да ће ПП освојити највећи број гласова, много више од Социјалиста, и како време одмиче и како се избори приближавају, та предност се повећава. Она се посебно повећала након дебате двојице лидера, Санчеза и Феиха, где је оцена јавности да је Феихо убедљиво добио дебату, од када се предност његове партије повећава. Чак и медији наклоњени левичарским опцијама говоре да ће ПП и Вокс имати већину за самостално формирање владе", каже он за РТ Балкан.
Питање које је преокупирало многе аналитичаре у Шпанији и Европи је да ли би, у случају да ПП и Вокс освоје више од 175 посланичких места, била формирана коалициона влада, или би Вокс у Парламенту подржао мањинску владу народњака. Феихо је током кампање слао помало конфузне поруке, наглашавајући да циља на апсолутну већину и да жели да влада сам, дистанцирајући се од Вокса у одређеној мери.
Иако је он недавно изјавио да "Вокс није добар партнер", лидер ПП-а ипак није у потпуности одбацио могућност сарадње са Абаскаловом партијом. Као политичар који долази са умереног крила Народне партије, могуће је да он покушава да у одређеној мери примири гласаче који се плаше да је Вокс исувише "екстреман" за власт, али и да демотивише апстиненте који би левицу подржали само да би спречили долазак Абаскала на власт.
ПП је, након регионалних избора одржаних у мају, постигао споразум о сарадњи са Воксом у неколико покрајина, чиме је срушен својеврстан табу о сарадњи умерене и тврђе деснице у Шпанији. Управо то би могло да се догоди и на нивоу Шпаније након недељних избора, каже Рајко Петровић.
"Сматрам да ће они имати ту већину, као и да ће ПП пристати да им Вокс буде коалициони партнер. У прилог томе говори чињеница да су након регионалних и локалних избора, на којима су до ногу потукли Социјалисте, ПП и Вокс већ завршиле преговоре и формирале владе по принципу активног учешћа у регионалним владама, где је Вокс јасно изнео своје ставове, а ПП их је прихватио у одређеној мери. Вокс ће након ових избора добити неколико министарстава, можда унутрашњих послова, одбране, образовања… Сваки други сценарио био би опасан по Народну партију, зато што десничарско јавно мњење очекује коалицију њих и Вокса", објашњава наш саговорник.
Према подацима портала "Јуроп електс", који сабира резултате свих истраживања јавног мњења, ПП може да рачуна на подршку око 34 одсто гласача, док Социјалисти заостају за око шест процентних поена. Десничарски Вокс и левичарска коалиција Сумар бориће се за треће место, пошто обе листе уживају подршку око 15 одсто гласача.
Шпанија остаје против једнострано проглашене независности Косова
Шпанија се током последњих 15 година профилисала као један од најпринципијелнијих заступника територијалног интегритета држава, а једна је од ретких земаља чланица ЕУ и НАТО која није признала једнострано проглашену независност Косова. Чврст став Мадрида превасходно произилази из чињенице да се и сама Шпанија суочава са сепаратизмом у Каталонији и Баскији. Регионалне власти у Барселони су крајем 2017. године покушале да прогласе независност, додуше без много успеха.
Став Шпаније о непризнавању самопроглашене независности Косова већ је преживео две промене власти, 2011. и 2018. године, тако да нема разлога за страх да би то овог пута могло да се промени. Штавише, Мадрид би могао да заузме још чвршћи став уколико ПП и Вокс дођу на власт, сматра Рајко Петровић.
"Што се тиче наших простора, без обзира ко победи на овим изборима став Шпаније се неће мењати, а поготово ако ПП и Вокс дођу на власт, зато што су те партије изразито антисепаратистичке и да су фокусиране на сузбијање покрета за независност у Каталонији и Баскији. Вокс је, по мом мишљењу, партија која жели да очува хришћански карактер Европе и Шпаније, што ће додатно ићи на страну Србије у спору око Косова и Метохије", каже наш саговорник.
Томе иде на руку и чињеница да је влада Педра Санчеза није променила приступ својих претходника и наставила је да гласа против чланства тзв. Косова у међународним организацијама. То је био случај и крајем априла, када је Шпанија била једна од само седам европских земаља које су се успротивиле приступању "Косова" Савету Европе.
Петровић наглашава да Мадрид не признаје једностране сецесије, и да "све док Србија не буде признала КиМ, то неће учинити ни Шпанија". "Уколико би Србија на било који начин прихватила неку врсту независности, то ће урадити и Шпанија, али не верујем да ће се то десити. У Шпанији ћемо и даље имати највећу земљу западне цивилизације која ће подржавати Србију у спору око КиМ", закључује он.
Нова влада у Шпанији – још једна карика коалиције деснице у Европској унији
Десница у Европи у успону је већ неколико година, а ситуација се додатно убрзала избијањем сукоба у Украјини и са њим повезаном енергетском и економском кризом, као и све већим приливом илегалних имиграната из Африке и Азије. Италија, Шведска и Финска су у последњих годину дана добиле чврсто десне владе, док су партије попут Алтернативе за Немачку и француског Националног окупљана никада нису биле популарније.
Шпанија би могла да постане следећа држава коју ће запљуснути "талас деснице", што можда брине Берлин, Париз и Брисел, али несумњиво радује Рим, Варшаву и Будимпешту. Шпанија је за њих значајна не само зато што је у питању четврта најмногољуднија чланица Уније, већ и зато што Мадрид од пре неколико недеља председава Саветом ЕУ, па самим тим има могућност да предлаже теме о којима ће се дискутовати на састанцима тог тела.
Јачање деснице у Шпанији је "јако битна тема, која у великој мери оптерећује институције ЕУ", каже Рајко Петровић.
"Од како је пре неколико седмица Шпанија преузела председавање саветом ЕУ, њен премијер је рекао да је задатак целе ЕУ да се бори против 'радикалног десничарског популизма'. Санчез је то, наравно, рекао зато што сам има ту врсту проблема. Уколико десница дође на власт у Шпанији, она би могла да буде итекако важна карика у тој европској десничарској причи, зато што лидер Вокса Абаскал има одличне односе са Виктором Орбаном, Ђорђом Мелони… Њихови програми се, када је реч о будућности ЕУ, у потпуности подударају, они се залажу за традиционалне вредности, ограничавање миграција и ЕУ као скуп суверених нација", објашњава наш саговорник.
"Треба, ипак, нагласити да је ПП умерена политичка опција, али ми се чини да ће она морати да направи одређене уступке, пошто је Вокс поприлично доследан и захтеваће испуњење неких својих обећања. Педро Санчез већ пропагира федерализацију ЕУ, према томе очекујем да ће победом десничара у Шпанији и десница у Европи додатно ојачати", закључује он.
Победа деснице на изборима у суботу, иако врло могућа, ипак није загарантована, између осталог и због необичног летњег термина у ком се одржавају. Наиме, велики број Шпанаца отишао је на годишње одморе, а температуре у појединим градовима ових дана достижу и 40 степени целзијуса. То би могло да оштети пре свега Народну партију, чији су гласачи у просеку имућнији и старији од присталица Социјалиста.
"Никада нисмо имали овако у сред лета, када је најмање 10 милиона од 37 милиона шпанских гласача на годишњем одмору. Нејасно је колико ће гласача бити на путу, колико њих ће се вратити како гласало, колико ће их гласати поштом", рекао је недавно за "Политико" професор политичких наука из Мадрида Пабло Симон.
Феихо је оптужио Санчеза да је изборе намерно заказао у другој половини јула, како би смањио излазност и смањио шансе ПП-а да освоји највећи број гласова. Ипак, они остају фаворити за прво место и највећи број посланичких места, док ће резултат Вокса највероватније бити кључ за њихов повратак на власт након пет дугих година у опозицији.