Базени на отвореном често су, како се каже, огледало друштва. Међутим, оно што се може видети на некима од њих је застрашујуће.
Како пише немачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" на купалиштима можете видети адолесценте и младиће са миграционим пореклом који су насилни, а девојчицама није дозвољено да се купају.
Најозлоглашенији отворени базен у овом погледу је дуго био Kолумбиабад у Берлин-Нојкелну.
Међутим, пре само неколико година купалиште на отвореном описано је као дивно место на којем се може искусити функционалност мултикултуралне Немачке.
Изван таквих еуфемизма, купалишта заправо показују шта иде по злу у земљи и колико је сањарење о мултикултуралности далеко од стварности. То је тако очигледно у Нојкелну и другим окрузима, где постоје друштвени миљеи који се не баве "мирним суживотом".
Поједини чланови тих округа говоре лоше о држави, њеним правилима и њеним грађанима.
Тешко је одбацити њихове поступке као нормално понашање адолесцената, приписујући то хормонима, врућини и алкохолу, иако све то свакако игра улогу лети.
Погрешно је и када се говори о бројним отвореним базенима, где је све прилично мирно.
Многи не желе да признају проблеме јер се не уклапају у поглед на свет. Јер тада би се коначно морало признати да је на неким местима интеграција једноставно пропала.
Али, нажалост, управо се то неприхватање у вези са насиљем и нападима на отвореним базенима дешавало изнова и изнова.
Колумбиабад и други отворени базени су већ добрих десет година носили негативне наслове: масовне туче између породичних кланова са миграционим пореклом, мафијашки напади на чуваре и сексуално узнемиравање жена.
Још 2019. Савезна асоцијација немачких шампиона у пливању жалила се да су жене масовно узнемираване од стране миграната, да постоји висок ниво насиља и недостатак сваког поштовања.
Ови проблеми постоје посебно од 2015. године. У међувремену, преовладава утисак да на отворени базен смеју да иду само младићи арапског порекла. Посебно се поставља једно питање: да ли смо заиста успели? Бар на неким отвореним базенима звучи као супротно и као паралелно друштво.
Нојколов службеник за интеграцију, Гунер Балци, такође је писао о Колумбиабаду и да је то био рај за дечаке и девојчице када су били деца, али сада многим девојчицама више није дозвољено да пливају тамо "јер им традиција, веровање или архаични осећај стида то забрањују".
С једне стране, посебно левичарски кругови се боре за права жена да се купају у топлесу, док са друге стране затварају очи пред проблемима миљеа у којем је девојкама забрањено да пливају, пише лист.
Чини се као да сан о мултикултурализму и даље надмашује женска права.
Од када постоје проблеми на купалиштима, увек се постављају исти захтеви. Да су потребне брже казне и више полиције.
Међутим, такве мере не решавају узроке. Такав миље би могао настати јер људи годинама прећуткују ствари. Али докле год неко настави да се изненађује када поново дође до нереда на отвореним базенима, а онда се озбиљно не бори против злоупотреба, не треба се чудити ако све више грађана тражи политичку алтернативу.
Али ни то, по свему судећи, није пало на памет неким политичарима, који би радије да морализују и очајнички желе да игноришу проблеме, сматра лист.