Председнички кандидат демократа Роберт Кенеди Млађи сведочио је пред Конгресом на саслушању о цензури на друштвеним мрежама коју велике компаније спроводе у договору са владиним агенцијама, а посебно по питању вакцина и пандемије ковида 19.
Демократе су учиниле све да не дође до сведочења Кенедија. Документ који су потписала 102 представника демократа из Конгреса послат је овој институцији којом руководе републиканци, уз захтев да се повуче позив Кенедију да сведочи.
Међутим, републиканци су тај захтев одбили. "Саслушање које имамо односи се на цензуру. Не мислим да је добар одговор на то цензурисање", рекао је председник Представничког дома Кевин Макарти.
И сам Кенеди се осврнуо на то писмо демократа речима: "Ове 102 особе које су потписале ово писмо саме по себи су доказ проблема због којег је ово саслушање сазвано. Ово је покушај цензуре на саслушању о цензури".
Кенеди је рекао да је цензурисан кроз клевете, погрешне интерпретације онога што је рекао и кроз лажи.
"Док сам под заклетвом, кажем да никада у животу нисам изговорио ништа што је било расистички или антисемитски", рекао је Кенеди.
Иако нису успели да спрече да се Кенеди појави на саслушању, демократе су покушале да га затворе за јавност. Деби Васерман Шулц се позвала на правило које забрањује сведочења која могу да "оклеветају, деградирају или инкриминишу било коју особу". Због тога је одржано контролно гласање, па је са 10 према 8 гласова одлучено да се Кенедијево јавно сведочење настави.
Републиканци су одобрили предлог да се студија клинике из Кливленда увести у записник, а на коју се позвао Кенеди. Студија је потврдила Кенедијеве тврдње о вирусу ковид 19, а то је да је он генетски подложан за афричку и афроамеричку популацију. Управо ове тврдње биле су основа за етикетирање Кенедија као расисте.
На нападе демократа, Кенеди је одговорио да су у питању клевете и злонамерности које користе да га цензуришу, како би спречили људе да чују истините ствари које говори.
Кенеди је рекао да је на друштвеним мрежама уведен термин "малинформација" не као ознака за дезинформације, већ за оне информације које су истините, али су незгодне за владу, јер не желе да их људи чују.
Кенеди је рекао да су то "информације за које су Фејсбук, Твитер и други сајтови друштвених медија схватили да су истините, али да су Бела кућа и друге савезне агенције ионако желеле да буду цензурисане из политичких разлога, јер то доводи у питање званичне ортодоксије".
Додао је да је влади постало теже да га цензурише јер је најавио кандидатуру за председничку кампању, али је сада постао мета другог облика цензуре - циљане пропаганде, где га означавају погрдним називима као антиваксер.
"Није нам дозвољено да разговарамо са народом о томе да вакцине треба да се тестирају под истим ригорозним правилима као и други лекови", рекао је Кенеди.
Он се позвао и на текст "Волстрит џорнала" у којем се наводи да је цензура важних здравствених информација "коштала Американце живота".
Осим Кенедија, сведочили су и Џон Сауер, специјални помоћник државног тужиоца Луизијане, који је био адвокат у случају "Мисури против Бајдена", новинарка "Брајтбарта" Ема-Џо Морис која је први пут открила случај лаптопа Хантера Бајдена.
Цензура владе и кршења Првог амандмана били су у главни предмет на данашњем саслушању.
"Морамо да имамо могућност да разговарамо", рекао је Кенеди на саслушању. "Први амандман није написан за лаке говоре, он је написан за говоре које нико не воли", рекао је Кенеди.
Сауер се позвао на одлуку судије Терија Даудија од 4. јула Окружног суда САД за западни округ Луизијане којом је Белој кући и владиним агенцијама забрањено да цензуришу објаве на друштвеним мрежама.
"Милиони постова на друштвеним мрежама и говора били су цензурисани широм Америке. То погађа готово сваког Американца који чита, слуша, ангажује се или објављује било шта на друштвеним мрежама о спорним политичким и друштвеним питањима у која су савезни цензори забили прсте. Напори федералних званичника у погледу цензуре су у пуном јеку и померају нове границе", упозорио је Сауер.
Саслушање се спроводи у тренутку када Вашингтон покушава да нађе меру између слободе говора и борбе против дезинформација.