На помолу нова глобална криза хране: Хоће ли планета остати гладна?

Индија која је највећи светски извозник пиринча ове недеље је забранила неке испоруке те робе како би одржала домаће цене под контролом, Русија изашла из Споразума о житу, а забринутост о сигурности хране и њених цена додатно повећава и долазак временског феномена Ел Нињо.

Екстремна врућина која је захватила огромне делове Азије, Европе и Северне Америке само је, како оцењује "Блумберг", најновији изазов у ​​тешкој години за пољопривреднике који су већ морали да се боре са екстремним временским приликама, укључујући продужене суше, јаке кише и поплаве.

У јужној Европи је толико вруће да краве дају мање млека, парадајз пропада, а очекује се и мања жетва житарица после суше.

Коначни обим штете зависиће од тога колико дуго трају неповољни услови, али већ постоје јасни знаци уништења воћа и поврћа у јужној Европи, које снабдева велики део континента.

Штета у пољопривреди узрокована временским приликама широм Италије премашиће прошлогодишње губитке од 6 милијарди евра, предвиђа група пољопривредника "Колдирети", док фармерски лобији прогнозирају да ће производња житарица у Италији, Шпанији и Португалу бити чак 60 одсто мања него прошле године, што ће допринети вероватно најгорој жетви житарица у ЕУ у последњих 15 година.

Високе температуре су убрзале сазревање или изазвале топлотна оштећена на свему - од грожђа до диње, кајсија и патлиџана. Погођена је и активност пчела и опрашивање, а смањена производња пшенице.

"Ово није само обично топло лето. Кажу да би биљке требало да се прилагоде климатским променама, али говоримо о културама које су еволуирале споро током хиљада година, и сада не могу да се прилагоде клими која се мења тако брзо и тако драматично", каже за "Блумберг" Лоренцо Бацана.

Неизвесности се гомилају, па је тако цена пшенице варирала током целе недеље као одговор на вести из Црног мора.

Порасла је кад је Русија напустила споразум, па затим пала, да би опет скочила када је Русија запретила бродовима који плове у украјинске луке.

Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је да раскид Споразума о житу прети да погорша глобалну несигурност хране и изазове скок цена, посебно у сиромашнијим земљама.

"Прекид иницијативе утиче на снабдевање храном земаља које се у великој мери ослањају на пошиљке из Украјине, посебно у северној Африци, на Блиском истоку и у јужној Азији", рекао је портпарол ММФ-а.

"То погоршава изгледе за сигурност хране и ризикује повећање глобалне инфлације хране, посебно за земље са ниским приходима", додао је портпарол а пренео Ројтерс.

Још више забринутости изазвала је Индија забраном извоза белог пиринча, која се може проширити и на друге врсте.

У другим деловима Азије, Тајланд тражи од фармера да ове године ограниче садњу пиринча на само један усев због ризика од суше. У Кини ће високе температуре вероватно изазвати рано сазревање усева, што ће утицати на приносе.

Председник Си Ђинпинг позвао је у четвртак на веће напоре да се обезбеди безбедност житарица, јавила је државна телевизија.

Делови САД доживљавају сличне стресове.

Док су се нивои падавина побољшали након врућих и сушних услова раније ове године, очекује се да ће се време поново променити на Средњем западу следеће недеље и почетком августа, баш када усеви кукуруза и соје пролазе кроз критичне фазе развоја.

Министарство пољопривреде предвиђа да ће производња дурум пшенице пасти за 16 одсто ове године, док ће остале јаре сорте бити мање за 1 одсто.

И не само то, већ је су и проблеми са транспортом добар рзалог за забринутост око тога хоће ли планета бити сита.

Нивои воде на рекама Мисисипи и Охајо опадају другу годину заредом, што повећава изгледе за проблеме са транспортом на кључним теретним рутама.

"Била бих изненађена ако глобалне цене хране не почну поново да расту након више од годину дана пада. Доживљавамо вишеструке претње по пољопривредна тржишта", каже Кејтлин Велш, стручњак за храну у Центру за стратешке и међународне студије у Вашингтону.