У недавно декласификованом писму које је бивши председник Америке Ричард Никсон упутио тадашњем лидеру САД Билу Клинтону 21. марта 1994, месец дана пре своје смрти, предвиђа се прекид односа Москве и Кијева, као и то да ће у Русији власт преузети неки националиста.
Наиме, Председничка библиотека "Бил Клинтон" омогућила је увид у писмо у коме је Никсон на чак седам страна изнео процену политичке ситуације у Русији, на чијем челу је тада био Борис Јељцин, пренео је "Вечерњи лист".
Никсон је писмо срочио пошто се вратио с дводневног путовања у Русију и Украјину, а Клинтону је поручио да је тек створена демократија у опасности и да су Јељцинови дани као вође Русије одбројани.
"Његови напади тешког пијанства су дужи, а депресивна раздобља чешћа. Најпроблематичније је то што он, у антиамеричкој атмосфери каква је у Думи и у земљи, више не може да испуњава своје обавезе према вама и другим западним челницима", описао је Никсон стање тадашњег руског председника.
Ситуацију у Украјини оценио је као "врло експлозивну" и навео да ће "ако се допусти да она измакне контроли, Босна изгледати као баштенска забава", мислећи на рат који је тада био у пуном јеку.
Такође, саветовао је Клинтона да ојача америчко дипломатско представништво у Кијеву будући да су му се амерички бизнисмени жалили да амбасада САД у украјинској престоници нема довољно особља и да није адекватно вођена.
Никсон је сугерисао тадашњем председнику да оствари односе с Јељциновим потенцијалним наследницима.
"(Бивши амерички председник Џорџ) Буш је погрешио што се предуго држао (совјетског лидера Михаила) Горбачова због свог блиског личног односа с њим. Морате да избегнете ту грешку у свом врло добром личном односу с Јељцином", поручио је.
Ипак, није био сигуран ко ће преузети власт у Русији, али је предвидео да би "веродостојног кандидата за председника" могла да изнедри националистичка и популистичка плима у Русији.
"Још увек нема никога ко је у Јељциновој класи као потенцијални вођа Русије", написао је Никсон више од пет година пре доласка на власт Владимира Путина.
Иако га многи памте по афери "Вотергејт", управо он је у време Хладног рата био покретач побољшања односа са Совјетским Савезом – био је први амерички председник који је посетио Москву – 1972. са совјетским лидером Леонидом Брежњевим потписао је споразум о ограничавању нуклеарног стратешког наоружања.