Како је пропала украјинска кампања за чланство у НАТО

Украјинска кампања лобирања у НАТО-у није постигла жељене резултате на овомесечном самиту алијансе у Вилњусу, због, како наводе извори "Њузвика" у украјинској влади, немачког притиска на Белу кућу.

Захтев Украјине за конкретан временски оквир за позивницу у НАТО или коначно приступање Американци и Немци су игнорисали, што је навело Владимира Зеленског да оцени преговоре као "апсурдне".

Иако је самит у Вилњусу оцењен као позитиван корак НАТО ка одвраћању Русије, нејасно саопштење на крају скупа и његова сличност са декларацијом из Букурешта из 2008. којом су Француска и Немачка блокирале улазак Украјине у НАТО - оставиле су дуготрајну забринутост да Кијев није тако близу чланству у Алијанси као што се надао, пише "Њузвик".

Драма око декларације

Пажљиве формулације саопштења НАТО-а срочене су недељама и месецима пре самих састанака. И пре Вилњуса амерички председник Џозеф Бајден и немачки канцелар Олаф Шолц јасно су ставили до знања да неће ризиковати директан сукоб НАТО-а са Русијом позивајући Украјину у Алијансу усред сукоба.

Јавна фрустрација Зеленског током самита у Вилњусу наговестила је да су у последњем тренутку направљене неке измене и то без знања Украјине.

"Украјинци су тражили став да помоћ која се пружа и која ће бити пружена Украјини није замена за чланство", рекао је извор близак администрацији Зеленског.

Шолц и француски председник Емануел Макрон сложили су се са предлогом, додали су, што је наизглед била велика победа за Кијев с обзиром на духове Букурешта.

Али Бела кућа и Савет за националну безбедност нису, рекао је извор. "Стално су говорили да је то за њих црвена линија. То је само учинило Украјинце веома сумњичавим. Касније смо сазнали да су Немци заиста гурали да се не пристане на овај језик. Иако су говорили Украјинцима да им то одговара", додао је извор.

Портпарол немачког министарства спољних послова рекао је да влада "не коментарише поверљиве размене и преговоре", али да текст декларације из Вилњуса "одражава консензус Алијансе".

У коначном саопштењу стоји да је "будућност Украјине у НАТО. Поново потврђујемо обавезу коју смо дали на самиту у Букурешту 2008. да ће Украјина постати чланица НАТО-а, а данас признајемо да је пут Украјине ка пуној евроатлантској интеграцији превазишао потребу за Акционим планом за чланство".

Савезници су се, додаје се у документу, обавезали да ће подржати Кијев у потребним безбедносним и демократским реформама "на његовом путу ка будућем чланству. Бићемо у позицији да упутимо позив Украјини да се придружи Алијанси када се савезници сложе и када се испуне услови".

Драма у Вилњусу погоршала је дугогодишње украјинске страхове да ће их Запад "продати" зарад мира са Русијом.

"Ова врста збрканих порука, недостатак посвећености из украјинске перспективе, учињеним или изговореним стварима, покренуо је питање да ли неко можда склапа неку врсту посла са Русима", објаснио је извор упућен у разговоре.

Неизбежни Путин

Олга Стефанишина, заменица украјинског премијера за европске и евроатлантске интеграције, рекла је за "Њузвик" да је проблем за Кијев у томе "што је један од савезника у суштини имао Путина за столом" и што је стварао нове и нејасне услове за придруживање Украјине. Она је одбила да каже о којом земљи је реч, али је нагласила да Украјина није фрустрирана понашањем САД или Француске - које им шаљу оружје и муницију.

"Познајући ову земљу и познајући контекст претходних година, имали смо јасну претпоставку да се ти услови неће односити на реформе. Ти услови ће бити да извршимо притисак на Украјину по питањима која се односе на окончање рата, мировне преговоре и тако даље", рекла је она.

Украјинци помало зазиру од Берлина јер сматрају да се "Немачка плаши Русије", како је за "Њузвик" рекао Олександр Мережко, члан украјинског парламента и председник одбора за спољне послове тог тела.

Са друге стране САД су највећи савезник Украјине, али је Бајденова администрација блиски сарадник Немачке. Поправљање штете коју је везама Вашингтона и Берлина нанео његов претходник, председник Доналд Трамп, био је главни спољнополитички циљ за Бајденову администрацију. Неки у Кијеву су сада забринути да ће Бела кућа дати предност Немцима у односу на њих.

Други су, међутим, видели америчко-немачку невољност као заједнички став. Олексиј Гончаренко, члан украјинског парламента који је присуствовао самиту у Вилњусу, рекао је да су представници две земље били усаглашени и имали су заједнички став. "Лично, колико ја знам, не верујем да је Немачка била та која је притискала Сједињене Државе. Управо супротно. Ако би Сједињене Државе рекле да, и Немачка ће рећи да; то је била општа оцена ситуације."

Украјинска 'црвена линија'

Самит НАТО окончан је билатералним састанком Зеленског и Бајдена. Топла размена између два лидера, рекао је за "Њузвик" извор близак канцеларији Зеленског, донекле је смирила Украјинце.

"Оно што је на крају компензовало све ово било је оно што је рекао председник Бајден и оно што је генерални секретар Столтенберг рекао на самиту", рекао је извор, додајући да се посвећеност двојице лидера чланству Украјине у НАТО и отвореној подршци Запада Кијеву сматра искреном.

Стефанишина је известила о три примарне поруке после низа састанака Зеленског са званичницима НАТО. Прво, да неће бити "притиска на Украјину да оконча рат", као и да ће примирје бити склопљено "само под украјинским условима. И ништа у вези са интеграцијом у НАТО се неће користити том погледу".

"Друго, врло јасна и прецизна порука да ће Украјина постати чланица НАТО-а, а трећа се тиче безбедносних гаранција", објаснила је она.

Свесни да неће добити позивницу док су у сукобу, украјински званичници сада су појачали притиске на Запад да им пошаљу још војне помоћи.

Званичници у Кијеву и њихови сународници су нетолерантни према колебљивости Запада. Неколико размена у Виљнусу показало је узавреле тензије између Украјине и њених најважнијих присталица НАТО-а, иако су све стране славиле чврстину позиције НАТО-а и Европске уније, пише "Њузвик".

Сваки наговештај искључења из два блока ће наићи на жестоку реакцију Украјине, рекла је Стефанишина. "Сваки, па и благи осећај да би могло доћи до манипулације око нечега што подржава 90 одсто украјинског народа, за нас је црвена линија".