Ни инч према истоку: Историја лажи Запада да се НАТО неће ширити ка Русији

Иако администрација Џозефа Бајдена и велики део западних медија тврде да руска Специјална војна операција у Украјини нема никакве везе са ширењем НАТО-а, пуковник америчке војске Даглас Мекгрегор подсећа да се Владимир Путин противио "претњи НАТО-а његовим границама најмање 15 година", јер сматра да је такво проширење претња Русији.

Мекгрегорово гледиште дели чувени професор Џон Миршајмер са Универзитета у Чикагу, који се сматра једним од водећих светских стручњака за "реалистичку" спољну политику. Он тврди да Русија ширење НАТО-а на Украјину сматра "егзистенцијалном претњом" и тај став јавно заступа од 2008.

Међутим, амерички државни секретар Ентони Блинкен инсистира да сукоб "никада није био у вези са проширењем НАТО-а" или због "неке претње по безбедност Русије". Блинкен такође тврди да је лажна тврдња Русије да јој је обећано да се НАТО неће ширити на исток након распада СССР-а.

Декласификована документа показују да Запад лаже, пише у коментару америчког "Либертаријанског института".

Пуковник Мекгрегор је, гостујући на подкасту Пи-Би-Ди, објаснио да Путин "најмање 15 година прича о свом противљењу ширењу НАТО-а ка његовим границама. Јасно је ставио до знања да то сматра претњом. Један од разлога зашто се окренуо Криму био је тај што је видео да то постаје поморска база НАТО-а првенствено за америчку морнарицу, очигледно у Црном мору. Дакле, прво је прешао на то, а онда је рекао, видите, ово мора да се заустави".

Документи са којих је скинута ознака тајности у Архиву националне безбедности на Универзитету Џорџ Вашингтон показују да је бивши совјетски лидер Михаил Горбачов, почев од 1990. године, добијао многа уверавања од америчких и европских лидера да се НАТО неће ширити на исток. "Ни један инч према истоку", рекао је тадашњи амерички државни секретар Џејмс Бејкер.

Међу првима који је Горбачова уверавао да се Алијанса неће ширити на исток био је немачки министар спољних послова Ханс-Дитрих Геншер који је у јануару 1990. ставио до знања да НАТО треба да искључи "ширење своје територије према истоку, односно ка совјетској граници", наводи се у депеши коју је америчка амбасада послала Вашингтону.

На састанку 10. фебруара 1990. између немачког канцелара Хелмута Кола и Горбачова, "лидер Западне Немачке добио начелни пристанак Совјетског Савеза на уједињење Немачке у оквиру НАТО, све док се НАТО не шири на исток", показују документа Архива националне безбедности.

"Не једном, већ три пута, Бејкер је испробао формулу 'ни један инч на исток' са Горбачовим… Он се сложио са изјавом Горбачова да је 'ширење НАТО-а неприхватљиво'", наводи се.

Бејкер је такође уверавао Горбачова да је "не само за Совјетски Савез већ и за друге европске земље важно да имају гаранције да, ако Сједињене Државе задрже своје присуство у Немачкој у оквиру НАТО-а, ни милиметар садашње војне јурисдикције НАТО-а неће се ширити у источном правцу". 

Након што га је Бејкер обавестио о разговорима, канцелар Кол је рекао Горбачову: "Сматрамо да НАТО не би требало да шири сферу својих активности".

Амерички председник Џорџ Буш је 31. маја 1990. рекао Горбачову: "Ми немамо намеру, чак ни у својим мислима, да на било који начин наудимо Совјетском Савезу. Зато се залажемо за уједињење Немачке у НАТО... Такав модел, према нашем мишљењу, одговара и совјетским интересима".

Британски премијер Џон Мејџор је 1991. године уверавао Горбачова: "Не говоримо о јачању НАТО-а". Што се тиче укључивања источноевропских земаља у НАТО, Мејџор је рекао: "Ништа од тога се неће догодити".

Након састанка у јулу 1991. са генералним секретаром НАТО-а Манфредом Вернером, руски меморандум гласи: "Вернер је нагласио да су Савет НАТО-а и он против ширења НАТО-а (13 од 16 чланица НАТО-а подржавају ову тачку гледишта)".

Тако је Горбачов "испратио" Совјетски Савез уверен да Запад не угрожава његову безбедност и да не шири НАТО, закључују у Архиву националне безбедности.

Професор Миршајмер наводи да су се од средине 1990-их, руски лидери одлучно противили проширењу НАТО-а, а последњих година јасно су ставили до знања да неће стајати по страни и гледати како се њихов западни сусед (Украјина) претвара у бастион Запада.

"За Путина је незаконито свргавање (2014) демократски изабраног и проруског председника Украјине - које је он с правом назвао 'државним ударом' – било последња кап која је прелила чашу", рекао је Миршајмер. "Он је одговорио тако што је заузео Крим, полуострво за које се плашио да ће угостити поморску базу НАТО-а, и радио на дестабилизацији Украјине све док она не одустане од напора да се придружи Западу".

"Сједињене Државе форсирају политику према Украјини коју Путин и његове колеге виде као егзистенцијалну претњу својој земљи, што су понављали годинама уназад", рекао је Миршајмер у говору у јуну 2022. у Институту Европске уније. "Конкретно, говорим о америчкој опсесији да уведе Украјину у НАТО и да је учини западним бедемом на граници Русије".

Сједињене Државе нису озбиљно заинтересоване за проналажење дипломатског решења за сукоб, што значи да ће вероватно трајати месецима, ако не и годинама, додао је Миршајмер пре годину дана. Сукоб још траје, а САД не улажу никакве напоре да посредују у мировном споразуму, подсећају из "Либертаријанског института".

Председник Бајден, секретар Блинкен и њихове навијачице у главним медијима немилосрдно поричу да потенцијално ширење НАТО-а на Украјину има икакве везе са руском операцијом 2022. Таква тврдња је, како наводе, Путинова пропаганда. Међутим, историјски записи не подржавају њихову причу, "ни један инч".