Италијанска премијерка Ђорђа Мелони уложила је доста напора да помогне шпанској десничарској партији Вокс у предизборној кампањи, али није успела у својој намери да је доведе до победе, пише "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (ФАЗ).
Мелони је у видео обраћању поручила да у Шпанији мора да се заустави "ултра-еколошки фанатизам" левице, који подрива "продуктивни економски модел" и изразила уверење да ће Вокс ускоро играти кључну владајућу улогу у Мадриду, заједно са Народном странком (ПП).
Али се та велика очекивања за Вокс нису испунила, напротив. На недељним изборима, партија не само да је изгубила 2,7 процентних поена у односу на резултате 2019. године, већ је остала без 19 од 52 места у Представничком дому, колико је имала раније. Ослабљени Вокс не може да помогне конзервативној Народној партији да формира владајући већину, како се Мелони надала, а заокрет у десно није толико јак како су предвиђала истраживања јавног мњења.
Европска десница је, међутим, у последње време у успону: Од Скандинавије, преко централне Европе, до Медитерана, десничарске и популистичке партије бележе раст: неке су већ одавно на власти, док другима истраживања то ускоро предвиђају. Италија, Шведска, Финска и Чешка су показале како се то ради, а Мелони би желела да види исти сценарио и у Шпанији.
"А шта је са Бриселом и Стразбуром, са ЕУ? Може ли уједињена десница, од Хришћанско-демократске Европске народне странке (ЕПП) преко десничарских европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР) до десних популиста из партијске породице Идентитет и демократија (ИД), да замени неформалну 'велику коалицију' демохришћана и социјалдемократа у Комисији и на изборима за Европски парламент у јуну 2024?", пита се ФАЗ.
Борба против "Урсулине коалиције"
Десничарске популистичке партије у Италији желе да представе компромис између Европске народне странке (ЕПП) и Странке европских социјалиста (СПЕ) у Бриселу и Стразбуру као "Урсулину коалицију" против које се треба борити.
"Уместо да иду све више улево и да их идеолошки преузму социјалисти, зелени и либерали, конзервативци треба поново да слушају глас народа, да озбиљно схвате забринутост обичног човека због неконтролисане имиграције и да се понашају прагматично уместо идеолошки у климатској политици", поручују странке са десне ивице политичког спектра.
Гласање у Европском парламенту о закону о ренатурацији 12. јула било је нека врста пробе, коју је иницирао шеф ЕПП Манфред Вебер (ЦСУ), за успостављање ширег савеза десничарских партија за европске изборе 2024. ЕПП је водила кампању за одбацивање нацрта, али су социјалисти, зелени и леви либерали, чак и подржани од стране неких чланова ЕПП, успели да донесу закон тесном већином. Да ли пораз у Европском парламенту и неуспех Вокса у недељу значи крај сна о великом десничарском савезу за изборе 2024. остаје да се види.
У сваком случају, чини се да је Италија модел за преузимање власти од стране уједињене деснице и на европском нивоу. Премијерка Ђорђа Мелони из десничарске партије Браћа Италије је од октобра на власти, у коалицији са десничарским Лигом, коју предводи министар саобраћаја Матео Салвини и демохришћанском Форца Италија, која је именовала министра спољних послова Антонија Тајанија за новог лидера, након недавне смрти Силвија Берлусконија.
Мелони има значајну "тежину" на европском нивоу, оцењује ФАЗ. Као шеф владе треће највеће привреде, важан је члан Европског савета. Поред тога, од 2020. године води партијску породицу ЕКР, а управо је изабрана за још један мандат. Шпански Вокс такође припада партијској породици ЕКР.
Прагматична политика
Када су у питању европски избори 2024, Мелони тек треба да открије све карте. Она се неколико пута у Риму састала са шефом ЕПП Вебером, који италијанску премијерку види као кључну личност за нови савез.
Мелони је до сада водила прагматичну европску политику ЕУ. Избегава сукобе са Бриселом и чврсто стоји на страни Украјине, а са председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен има послован однос.
Иако је Мелони подржала компромис Комисије ЕУ по питању борбе против илегалне миграције и дистрибуције миграната у 27 земаља ЕУ, она је такође стала у одбрану Мађарске и Пољске, које су се томе супротстављале.
Она неће грдити ниједног шефа владе зато што брани националне интересе своје земље, поручила је Мелони. Тиме је заштитила своје политичке савезнике Виктора Орбана и посебно Матеуша Моравјецког. Пољска Партија права и правде (ПиС) је далеко најјача снага у групи ЕЦР у Европском парламенту, док Орбанов Фидес тражи нову партијску породицу откако је избачен из ЕПП у марту 2021. и оклева између ЕЦР и ИД.
Мелони би више волела да на челу ЕК види Роберту Метсолу, председницу Европског парламента, којој је идеолошки и лично ближа, него актуелну председницу ЕК Урсулу фон дер Лајен, која је пред реизбором.
Али Мелони зна да не може да спречи кандидатуру Фон дер Лајен. Није пуно постигао ни шеф ЕПП Вебер, који је почетком јуна именовао Метсолу као могућег највишег кандидата ЕПП, али су ЦДУ/ЦСУ и други чланови ЕПП оштро реаговали.
Све опције отворене
У међувремену, коалициони партнери Мелонијеве расправљају о томе колико би широк требало да буде десничарски савез за европске изборе. Салвинијева Лига припада партијској породици ИД, а као најјача национална снага, она води посланичку групу у Стразбуру и обезбеђује лидера посланичке групе. Национално окупљање (РН) Марин Ле Пен, које сада предводи Жордан Бардела, представља другу најбројнију групу, док је АфД трећа најјача снага у фракцији ИД. Салвини тражи да се нико не искључи из новог десничарског савеза, а да се укључе и РН и АфД.
Али Антонио Тајани, чија Форца Италија припада ЕПП откако ју је основао Силвио Берлускони 1993. године, не жели да има ништа с тим. Као и шеф ЕПП Вебер, Тајани категорички искључује сарадњу са РН и АфД. Њему су прихватљива Браћа Италије коју предводи Мелони, али не и пољска ПиС из породице ЕКР - коју такође предводи Мелони.
Ђорђа Мелони чека. До сада је њена владајућа коалиција у Риму стабилна, а на европском нивоу још није експлицитно искључила потенцијалне десничарске партнере на европским изборима 2024. Њено пријатељство са Виктором Орбаном, који је све више изолован у Европи због свог латентно промосковског става у сукобу у Украјини, за сада остаје нетакнуто.
Претпостављена кључна фигура у савезу европске деснице држи све опције отворене.