Дронови су будућност ратовања, али лако могу пасти у погрешне руке

Сукоб у Украјини подстиче револуцију у ратовању дроновима помоћу вештачке интелигенције, пише "Вашингтон пост", додајући да побољшања у брзини, домету лета, носивости и другим могућностима имају непосредан утицај на бојно поље, али да би било јако лоше да таква технологија, по завршетку конфликта падне у погрешне руке.

"Иновације у дизајну и софтверу, као и масовно ширење знања пилотирања, такође ће вероватно утицати на начин на који се беспилотне летелице користе и дуго након рата у Украјини, што би могло имати озбиљне импликације за владе које се суочавају са сепаратистичким милицијама, нарко картелима и екстремистичким групама које желе да добију овакву технолошку предност", наводи лист.

А врло је вероватно да ће се и "подли актери" домоћи вештине управљања дроновима, јер како каже стручњак за беспилотне летелице у истраживачком центру у Вашингтону ЦНА - десетине хиљада људи пролази обуку за дронове, па се може очекивати да ће стечена знања делити и са другима.

Тренутно више од 200 украјинских компанија које се баве производњом дронова сада раде руку под руку са војним јединицама како би унапредиле дронове и побољшале своју способност да се боре.

"Ово је технолошка трка која траје по 24 сата седам дана у недељи. Изазов је у томе што сваки производ у свакој категорији мора да се мења свакодневно да би се остварила предност", рекао је потпредседник украјинске владе Михаил Федоров, задужен за програм "Војска дронова".

И Русија је одговорила на изазов изградивши сопствену армију дронова и уводећи ново оружје за електронско ометање на терену.

Употреба самодетонирајућих дронова, укључујући ЗАЛА "лансет" и иранске производње "шахид", угрозила је украјинске градове и додатно омела ионако спору украјинску контраофанзиву уништавајући, у зависности од података - од 1,000 до 10.000 непријатељских беспилотних летелица месечно.

Бивши извршни директора "Гугла" Ерик Шмит уверен је да ће беспилотне летелице у будућности играти одлучујућу улогу на копну, ваздуху и мору, у деминирању поља и формирању "немилосрдних ројева камиказа дронова са АИ-ом".

"Будућност рата ће диктирати и водити дронови", закључио је Шмит.

Но, такав узлет технологије дронова брине стручњаке за безбедност јер их у убојите сврхе користи и све већи број недржавних актера - Хезболах у Либану, Хути у Јемену, Исламска држав у Ираку и Сирији као и нарко картели са седиштем у Мексику.

Јер, док трошкови изградње дрона величине авиона попут МК-9 Репер-а превазилазе могућности таквих група, набавка и коришћење софтвера за беспилотне летелице уз помоћ вештачке интелигенције – много им је доступнија.

"Када се тај софтвер развије, практично је бесплатно да се шири и поново користи на другим местима. Недржавним актерима је заиста лако да се прикључе интернету, набаве софтвер и пренамене га", упозорава Пол Шаре, стручњак за беспилотне летелице у Центру за нову америчку безбедност.

Свака украјинска бригада, на пример, опремљена је 3Д штампачем који војници користе да направе механизам који држи и ослобађа бомбе из комерцијално доступних дронова. Стручњаци кажу да је процес лако поновљив.

"Приручници о томе како управљати дроном, управљати квадкоптером и избегавати откривање, објављују се на руском и украјинском језику. Могу ли подлаци широм света да користе ово искуство и технологију? Апсолутно", забринути су саговорници "Вашингтон поста".