Све утицајнија румунска крајње десничарска партија Алијанса за јединство Румуна (АУР) желела би да искористи наредне изборе у ЕУ за реформу институција блока који сада, како кажу, користи совјетски приступ, али и за јачање европске десничарске коалиције предвођене италијанском премијерком Ђорђом Мелони.
Реч је, како преноси "Еурактив", о партији која је дебитовала на изборима 2020. године освојивши девет одсто гласова, да би данас, три године касније, подршка тој странци скочила на чак 20 посто, што је, на потенцијалним изборима ставља на друго место по снази на румунском политичком небу.
Председник странке Џорџ Симион не крије да жели да уђе у владу након избора, који су заказани за следећу годину, али је његово самопоуздање, појачано добрим статистикама, ипак у супротности са перцепцијом коју део Румуније има – да је АУР екстремистичка партија.
Странка је, наиме, веома критична према ЕУ и западним вредностима па за румунски мејнстрим овај "политички израз румунског национализма" изгледа као претња демократији, европским вредностима, па и чланству Румуније у ЕУ.
АУР брани традиционалне породичне вредности и противи се ЛГБТК+ браку и "родној идеологији", а четири стуба на којима се заснива њихова политика јесу вера, слобода, породица и нација.
Партија такође подржава контроверзну идеју о поновном уједињењу Румуније и Молдавије, а све под хришћанско-националистичком идеологијом.
Нарочито је занимљиво што би након избора за ЕУ у јуну 2024. странка могла да освоји између осам и 11 места за посланике у Европском парламенту.
А јасно су већ рекли да желе да виде реформу Европског парламента.
"Ђорђа Мелони је политички модел за нас", признао је Симион.
Он АУР описује као "еврореалистичку" странку која жели да буде део реформисане ЕУ која враћа суверенитет европским нацијама, повезујући се са групом европских конзервативаца и реформиста у Европском парламенту.
Нови Европски парламент следеће године, како Симион предвиђа, помериће се још удесно.
"То ће се десити, али неће уништити Европу. Можда ће је учинити здравијом са економске тачке гледишта, јер ствари сада иду у лошем смеру", истиче Симион.
Он, наиме, тврди да ЕУ користи совјетски приступ, односно да Брисел намеће законе државама чланицама као што се радило и у време док је Румунија била под совјетском влашћу и све је "диктирала Москва".
Европска комисија би, како је рекао за "Еурактив", зато требало да има мање овлашћења, док би парламент, једина директно изабрана институција, требало да има право да иницира законе.
"Наше гледиште о будућности Европе је боља Европа, пошто не мислимо да неизабране бирократе у Бриселу имају исти дневни ред као обични људи. Чујем да комисија прича о родном идентитету, климатским променама, о зеленом договору. Али у Румунији немамо болнице, путеве, образовни систем који функционише, то су наши приоритети", рекао је политичар државе која је једна од три најсиромашније земље у блоку.
Смета му и мешање Комисије у националну политику, а посебно му буду очи коментари председнице Комисије Урсуле фон дер Лајен уочи италијанских избора у фебруару 2023. Она је наиме рекла да ће односи Брисела и Рима постати турбулентни ако Мелони обезбеди победу.
Две политичарке сада су, како каже Симион, "најбоље пријатељице", а и његова странка има амбицију да са комисијом и другим бриселским институцијама буде у добрим односима.
И док се диви Мелонијевој, никако му се не допада Виктор Орбан за кога каже да је "склон диктатури".
"Орбан је више везан за Путинову политику промене граница. Мислимо да је ово анахроно; не желимо да мењамо границе, желимо да сарађујемо и рушимо границе", тврди Симион за кога неки ипак кажу да би доводећи у питања вредности ЕУ, био "други Орбан" или "још горе", Дејвид Камерон, мајстор референдума о Брегзиту.