Лондонски "Телеграф": Запад не жели да Украјина победи

Неспремност САД и других држава НАТО-а да Украјини дају оружје које јој је потребно да победи не само да је негативно утицала на контраофанзиву већ сугерише да значајан број лидера Алијансе – укључујући председника Америке Џозефа Бајдена – није у потпуности ангажован на питању победе Украјине, те да тражи дипломатско решење сукоба што је пре могуће.

С тим у вези британски лист најпре "прозива" Немачку – та земља је у почетку сукоба максимално ограничавала доток оружја украјинским снагама на фронту. Канцелар Олаф Шолц је тек на наговор Бајденове администрације пристао да уступи немачке тенкове "леопард".

"Заиста, недостатак виталног наоружања, попут тешког оклопа, ракета дугог домета и ратних авиона, омета украјинско напредовање – а не наводни тактички недостаци истакнути у Бундесверовој процени о уоченим пропустима украјинске војске", наводи "Телеграф".

Може бити, како тврде немачки војни официри, да су украјинске јединице премале у односу на руску одбрану, али прави разлог заостајања офанзиве је што су без ратних авиона и ракетних система дугог домета, неопходних за заштиту копнених снага, украјински војници – глинени голубови и трпе значајне губитке.

"Да би Украјинци победили на сваког страдалог украјинског војника мора бити убијено осам Руса", прецизира острвско гласило.

Међутим, за војног аналитичара који пише за "Телеграф" проблем праве и Сједињене Државе које су невољно пристале да обезбеде авионе Ф-16, док амерички званичници процењују да ће први ловци бити доступни најраније на јесен, до када би борбе могле да се окончају.

Штавише, упркос недавним обећањима које је Кијев добио од САД и Европе да ће им обезбедити боље оружје, изгледи да оно стигне довољно брзо и учини значајну разлику у украјинским ратним напорима из дана у дан се смањују.

Британски лист констатује да дефетистички став САД и земаља НАТО-а према украјинској борби објашњава и зашто покушај Запада да санкцијама казни Русију не даје жељени ефекат. 

Наиме, упркос напорима Европске уније да оконча своју зависност од руске нафте и гаса, значајне количине и даље успевају да се нађу на европском тржишту, захваљујући предузимљивим посредницима са седиштем у Заливу и на Далеком истоку.

Такође, предлози да се заплењена руска имовина користи за плаћање послератне обнове Украјине наишла је на противљење Немачке. Уз то поједини руски олигарси и званичници блиски Кремљу и даље раде у Европи.

Запад не само што не успева да казни Русију због рата већ подрива наде Украјинаца да ће победити, закључује "Телеграф".