Након офанзиве Кијева у Херсону у јесен 2022. године, сукоб је прешао у фазу исцрпљивања критичних ресурса. Обично, када се говори о ресурсима у овом смислу, Украјина најчешће мисли на тенкове, ракете, муницију и другу опрему која јој је потребна са Запада.
Међутим, људски или кадровски ресурси се често занемарују, наводи истраживачка Фондација Џејмстаун. Према поверљивим и делимично отвореним подацима, од 1. јануара 2022. године у Украјини живи 31 милион становника, док Државна служба за статистику Украјине извештава о 34 милиона.
Пад становништва са 48 милиона на 31 милион за 20 година је нормалан, поготово зато што је Украјина током тог периода доживела вишеструке кризе и таласе исељавања.
Према Еуростату, око 4,9 милиона Украјинаца је добило боравишне дозволе само у Европској унији између 2014. и 2022, а око три милиона је то учинило у Русији. Ако се од ове бројке одузме број Украјинаца на "окупираним" територијама (отприлике два милиона), као и оних који су напустили земљу, тренутна процена становништва Украјине износи око 20 милиона, наводи Фондација.
Бројни разлози подупиру ову процену. За почетак, великом броју украјинских избеглица није потребна међународна заштита. На пример, 71 одсто украјинских интерно расељених лица у Пољској самостално се издржава, укључујући и рад за украјинске компаније.
Овај податак се делимично поклапа са другим истраживањем које показује како се Украјинци који су побегли од сукоба прилагођавају у Пољској. Тако је 37 одсто избеглица већ научило пољски, 51 одсто је нашло нови посао, а 63 одсто живи од сопствене плате. Штавише, нешто више од 60 процената Украјинаца има сопствени смештај, 13 процената живи у хотелима или хостелима, а 11 процената живи са пољским породицама које су их примиле.
Слична слика постаје очигледна и у пословном сектору - према подацима пољског економског института, Украјинци су 2022. године отворили око 16.000 појединачних предузећа у Пољској. У првој половини 2023. већ их је основано скоро 14.000, што значи да је отприлике свака десета компанија основана у Пољској у том периоду била украјинска. Према садашњој стопи, Украјинци сваког месеца отварају више од 2.000 нових компанија.
Ови појединци нису укључени у статистику избеглица јер могу сами да се издржавају. А отворене европске границе омогућавају Украјинцима из Естоније да лако уђу у Пољску. Дакле, подаци о тачном броју украјинских избеглица у Европи нису увек тачни, упозорава Фондација Џејмстаун.
С обзиром да Украјина има око 20 милиона становника и да су најновији подаци о броју људи мобилисаних у редове Оружаних снага Украјине последњи пут објављени пре више од годину дана (тада је јављено да мобилисано је више од милион људи), могу се направити неке процене на основу тога колико је нових бригада створено, приближног броја рањених и прорачуна украјинског Министарства за борачка питања о потенцијалном броју бораца (до четири милиона).
Имајући у виду да је мобилизација Украјине трајна и да су многи рањени, процењени број мобилисаних Украјинаца износи око два милиона.
Шта ово значи за Украјину? То значи да је 10 одсто становништва сада укључено у оружане снаге, што значи да је мобилизациона резерва Украјине прилично мала, а пензионери који нису напустили земљу чине 10,7 милиона људи. Све то значи да се Украјина са својим кадровским потребама приближила критичном прагу.
Током Вијетнамског рата, у јужновијетнамској војсци, проценат регрута у становништву био је 11,7 одсто. Тај однос је био болан ударац за државну економију коју је готово целу спонзорисала Америка.
Током Другог светског рата, Финска је почела да се суочава са значајним домаћим проблемима када је број регрута достигао између 14 и 15 процената опште популације. Као резултат тога, у појединим професијама је растао недостатак особља, што је довело до значајних последица по финску привреду. Слично, у Украјини, посланици Врховне раде тврде да постоји мањак кадрова у енергетском, индустријском и војном сектору због мобилизације радника.
Овакви догађаји сугеришу да савезници Украјине, посебно САД, морају да разумеју ову новонасталу стварност.
Ако Вашингтон настави да заостаје у пружању помоћи, понављање приче о Јужном Вијетнаму је више него могуће - посебно имајући у виду чињеницу да украјинска војска трећи месец заредом не може да испуни квоту нових регрута, упозоравају експерти из Фондације Џејмстаун.
Украјинска војска треба да направи свеобухватан програм обуке, јер онај који тренутно постоји са чланицама Северноатлантског савеза не покрива ни једну четвртину почетне потребе за обуком нових бригада, наводи Фондација.
Уз то, без употребе ракета дугог домета на територији Русије и на Криму, и без дозволе да у потпуности пређу руску границу, украјинским снагама ће бити готово немогуће да остваре своје циљеве и приморају Русију на истински преговарачки процес, наводи Фондација.
Ипак, време истиче а време значи животе. Запад је већ одложио испоруку тенкова и других оклопних возила у потребним количинама, а слична кашњења у другим сферама могу и коштаће много више.
Према недавним извештајима, тренутно 78 одсто украјинског становништва има рођаке или пријатеље који су убијени или рањени током руске војне операције, а та бројка ће се повећати ако се Москви дозволи да води свој "омиљени дуги рат", закључују сарадници Фондације Џејмстаун.