Брисел планира да натера лобисте, невладине организације и адвокатске фирме у ЕУ да открију детаље великих уговора са страним владама или државним ентитетима, у покушају да обузда кампање скривеног утицаја.
Вера Јурова, потпредседница Европске комисије за транспарентност, рекла је за "Фајненшел тајмс" да ће инсистирати на предлогу закона о "страном утицају", за који нацрти сугеришу да ће ставити додатне обавезе на уговоре вредне више од четири милиона евра годишње.
Групе које не испуне услове и не обелодане ко их плаћа могу бити кажњене у складу са планираним реформама. Али у знак благог попуштања под критикама, Јуроваје је рекла да групама неће бити трајно забрањено да сарађују са званичницима ЕУ.
Као додатни уступак невладиним организацијама, које су се успротивиле нацрту предлога, Јурова је рекла да ће можда бити могуће да учесници кампање траже да се њихове изјаве држе у тајности како би се избегла "стигматизација".
Више од 200 група протестовало је против закона у мају, тврдећи да ће их аутократски режими унутар и изван ЕУ означити као стране агенте.
Јурова је рекла да је то "глупост".
"Покушала сам да објасним свима да ово није нешто да се стигматизују невладине организације, већ да се види ко шта плаћа у ЕУ", рекла је она.
Закон је првобитно требало да буде представљен у јуну, али је након критика Европска комисија одлучила да прво изврши процену утицаја. Предлог се сада очекује на јесен.
Циљ закона је стварање националних регистара организација које користе новац прекоморских држава да утичу на политику ЕУ, као и усклађивање већ постојећих регистара у државама чланицама.
Групе, које примају страни новац да би утицале на креирање политике, морале би да се региструју у некој држави чланици, рекла је Јурова и додала да ће се захтевати даље откривање, као што су сврха посла и финансијски услови, за уговоре веће од четири милиона евра годишње.
То би се односило на "сваки ентитет који послује на тржишту и има уговор", рекла је она.
Јурова очекује да ће предложени закон укључити овлашћења за изрицање грађанских казни, а не кривичних као у САД и Аустралији. Брисел нема моћ да их наметне из разлога националне безбедности.
"Размишљамо о финансијским санкцијама. Без забране, без стигматизације, без етикетирања", појаснила је званичница,
Закон би такође спречио националне владе да успоставе строже контроле, рекла је она и додала: "Постоји бојазан да би у неким државама чланицама овај закон могла да злоупотреби влада унутар ЕУ. Зато смо увели строга правила која изричито забрањују државама чланицама да иду више".
Читав демократски свет има нека правила која им омогућавају да разумеју ко шта ради за страни новац, рекла је Јурова. "Питали су ме колики је проблем у Европи. Немам тачан одговор на то јер је тако тешко прикупити податке", додала је.