Државни удар у Нигеру који се одиграо протеклих дана означава крај углавном неуспешне француске војне операције "Бархан" у Сахелу, углавном због недостатака ресурса и присуства осећаја неоколонијализма, пише "Еурактив".
Разлози који стоје иза пуча су бројни и морају се схватити унутар призме опште геополитичке нестабилности у региону Сахела, посебно са порастом џихадизма, наводи портал.
"Џихадисти су у сталном бројном порасту последњих четири до пет година у Нигеру", каже за "Еурактив" Бењамин Петрини, научни сарадник на Међународном институту за стратешке студије. Како каже, то је изазвало политичку нестабилност и бацило на колена земљу која је у сукобима на неколико фронтова.
Нигер је једна од најсиромашнијих земаља на свету са више од 10 милиона људи који живе у екстремном сиромаштву 2021, према подацима Уједињених нација. Такође, има један од највећих демографских процвата широм света, у просеку седморо деце по породици.
Не постоји само унутрашња криза у Нигеру. Француско војно присуство у Сахелу, кроз сада већ деветогодишњу операцију "Бархан", која је првобитно имала циљ да обезбеди политичку стабилност у региону, сматра се великим неуспехом.
"Француска је прво интервенисала у Малију кроз војну операцију Сервал 2012-2013. Имала је ограничен рок и сматрана је за успешну операцију" каже Петрини.
Ипак, против исламског екстремизма се не може борити само преко једне линије, већ је потребно деловати широм региона, додаје саговорник "Еурактива". "Француска је поново распоредила војнике 2014. у много ширем обиму, на већем географском подручју", каже Петрини.
Врхунац је достигнут 2020. године, када је 5.100 војника распоређено на територији величине Западне Европе.
Операција "Бархан" је имала одређени успех у држању џихадиста на одстојању, појашњава Гаулме. Али пуч у Малију 2020. и пуч у Буркини Фасо 2022. говорили су о општем неуспеху Француске да испуни своје циљеве операције "Бархан", што је полако изазвало незадовољство локалног становништва - а француски председник Емануел Макрон на крају је најавио постепени прекид војне операције у новембру 2022.
Ситуација у Нигеру означава крај француске војне авантуре у Сахелу, након што се суочила са негативним реакцијама јавном мњења широм региона, рекао је за радио "Франс интер" Тјери Виркулон са ИФРИ.
Националне армије из региона Сахел су такође делимично следиле наређења Француза, што је створило осећај неравнотеже моћи.
"Постојала је несвесна неоколонијална пристрасност Француза", третирајући афричке војске као подређене, рекао је Голме.
Француска наставља да се ангажује у војсци у Сахелу и то на начин који је постао неодржив. "Макрон је пре неколико година изнео идеју о стратешкој ревизији учешћа Француске у Сахелу", каже Петрини, иако су државни удари у Малију и Буркини Фасо довели до тога да западне силе размишљају реактивно, а не проактивно.
Бивши пуковник морнарице и војни историчар Мишел Гоја тврдио је да је Француска требало да у потпуности напусти Сахел након операције "Сервал" и да интервенише ад хок у "гашењу пожара".
Посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена Нигеру у марту, која је првобитно имала за циљ да донесе извесну стабилност, није учинила много да спречи државни удар.
"Најштетнија ствар која се данас дешава афричким нацијама је жестока конкуренција између западних актера и Русије, која поново ствара осећај хладноратовског проки-ратног приступа, где се две суперсиле суочавају на наизглед неутралној територији", сматра Петрини.