Италијански министар одбране Гвидо Крозето је у недавном интервјуу рекао да је претходна влада донела "импровизовану и ужасну одлуку" да се придружи кинеској Иницијативи "Појас и пут". Сада је питање, додао је министар, како да Италија напусти Иницијативу, а не наруши односе са Пекингом, пише у уводнику "Глобал тајмс".
Од када су се појавиле спекулације да Рим можда неће обновити споразум Кине и Италије о приступању Иницијативи, ово је најснажнија порука коју је послао један министар нове италијанске владе. Ипак, неопходно је рећи да је није уобичајено да министар одбране износи овакве примедбе.
Свима је познато да је "Појас и пут" регионални оквир за економску сарадњу, који нема никакве везе са националном одбраном. Стварна достигнућа пројекта требало би оцењују ресори спољне трговине, економског развоја или финансија, пише медиј близак Комунистичкој партији Кине.
Као министар одбране, Крозето је потпуно непозван да оцењује економску сарадњу Италије и Кине. Осим тога, његова изјава није сагласна са чињеницама.
Од економске сарадње користи имају и Италија и Кина
На пример, Крозето је рекао да је БРИ омогућио повећање кинеског извоза у Италију, али да није имао исти ефекат на италијански извоз у Кину. У ствари, током четири године обим билатералне трговине између Кине и Италије је досегао нове максимуме.
Од 2019. до 2022, повећао се за скоро 42 одсто. Прошле године достигао је на скоро 78 милијарди долара. Од 2019. до 2021, италијански извоз у Кину порастао је чак за 42 одсто. У првих пет месеци ове године, италијански извоз у Кину је значајно порастао - за 58 одсто. Ове бројке непобитно одражавају снажан ефекат који је "Појас и пут" имао на привреду обе земље, чему потпуно противрече изјаве министра Крозета.
Иако је изјава италијанског министра прилично незграпна, она делује сасвим "нормално" у данашњoj политичкој стмосфери која је завладала у САД и Европи.
Што се тиче економске сарадње са Кином, често су најрадикалнији званичници из области безбедности и одбране, док су они задужени за економију обично много умеренији. Ово показује колико озбиљно САД и Запад оптерећују безбедносна питања. Крозето је само најновији пример.
Шта је разлог повлачењу?
Уосталом, сумњив је и сам тајминг Крозетове реторике. Иза тога очигледно стоје САД. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони је у том тренутку завршила посету Вашингтону. Било је спекулација да би се Мелонијева могла повући из Иницијативе како би показала лојалност САД.
Након састанка са америчким председником Бајденом, Мелонијева је рекла да ће италијанска влада донети одлуку о "Појасу и путу" пре децембра, истичући да је "одржавање конструктивног дијалога" са Пекингом отворено и да је она спремна да посети Кину.
Ово одражава дилему у којој се тренутно налази Италија: она жели политичко признање из Вашингтона, али није спремна да одустане од економске сарадње са Кином и не жели да изабере само једну страну.
Јасно је ко је одговоран за тренутну ситуацију у којој се налази Италија. Откако је Италија, 2019. године, одлучила да се придружи Иницијативи, САД су извршиле снажан притисак на њу означавајући Италију као "издајника Запада". У то време, "Њујорк тајмс" је описивао Италију као "тројанског коња Запада", који "допушта да кинеска економска, и потенцијално војна и политичка експанзија допре до срца Европе."
После смене италијанске владе, Вашингтон је увидео прилику и појачао притисак на Италију. Непосредно пре посете Мелонијеве САД, директор за стратешке комуникације Савета за националну безбедност Џон Кирби јавно је "подучавао" Италију да је "изостала награда за економско партнерство са Кином" и додао да је Запад "створио алтернативу 'Појасу и путу'."
Западне имитације "Појаса и пута"
Ово је заиста интригантна представа.
У време када САД и Запад јачају непријатељство против "Појаса и пута", они истовремено покрећу његове имитације, као што су "Партнерство за глобалну инфраструктуру и инвестиције" Г7 и "Глобална иницијатива" Европске уније. Имитација је најискренији облик ласкања, рекао је Кишор Махбубани, бивши дипломата који је служио као стални представник Сингапура при Уједињеним нацијама.
САД и Запад уче од "Појаса и пута" имитирајући га, и истовремено га гурају у страну и блате, чиме заправо показују да је Иницијатива у складу са дугорочном визијом и општим трендом времена. За разлику од мултилатерализма, кога подржава "Појас и пут", историја је увек изнова давала одговоре на то какву улогу играју "имитације", засноване на геополитици и хегемонији.
Заправо, као једина земља у Г7 која је потписала споразум о приступању "Појасу и путу", приоритет Италије требало би да буду односи са Кином.
У последње време, односи Кине и ЕУ су значајно побољшали, што је резултирало многим, директним и индиректним, позитивним ефектима. Ово, такође, доводи Италију у јединствен и веома повољан положај, са којег би могла да уради много на повезивању Истока и Запада.
Ако ствари посматрамо само из прагматичног угла и с аспекта националних интереса Италије, придруживање Иницијативи је несумњиво било од користи. Али ако се то помеша са геополитиком и принудом САД, ствари ће се само компликовати.
Треба се надати да Италија може да донесе рационалну политичку одлуку без спољног мешања. Време је, закључује "Глобал тајмс", да се испита политичка мудрост и дипломатска аутономија Италије.