Недавно окончани самит Русија-Африка, прво такво окупљање од 2019. године, поново је у центар пажње ставио дуго запостављане односе Москве и земаља афричког континента. Самиту је присуствовало 49 делегација, као и 17 шефова држава и влада.
Током самита нагласак је стављен пре свега на сарадњу у области међународне трговине, економије и пољопривреде, за које је наглашено да поседују највише потенцијала за развој сарадње.
"Упркос тешким условима на глобалним тржиштима, трговина са Африком стално расте, мада је и даље прилично скроман", изјавио је председник Русије Владимир Путин. Међутим, повећању руско-афричког трговинског промета и његовој диверсификацији потпомоћи ће транзиција у обрачунавању националним валутама и успостављање нових транспортних и логистичких ланаца, додао је он током самита.
Ипак, још једна област сарадње двеју страна – која би могла да донесе велику обострану корист – јесу рударство и енергетика, односно експлоатација природних ресурса којима обилују и Русија и афрички континент.
Идеја дубље сарадње Москве и афричких земаља није нова. О њој је тадашњи руски премијер Дмитриј Медведев говорио на састанку деоничара Афричке експорт-импорт банке (Афрексимбанк) у јуну 2019. године, неколико месеци пре првог самита Русија-Африка, када је рекао да би "Африка и Русија требало да упрегну своје заједничке ресурсе како би обезбедили бољу економску будућност за своје народе".
Он је том приликом нагласио и да је "глобализација усмерила економски раст ка земљама у развоју", као и да би Африка могла да искористи руску технологију и стручност како би повећала домаће производне капацитете. Он је нагласио и да "Африка и Русија поседују половину светских ресурса".
Русија и Африка – простор богат природни ресурсима
Као површински највећа земља света која се простире на преко 17 милиона квадратних километара, Русија је обдарена изузетним природним богатством – од енергената попут нафте и гаса, преко различитих минералних руда до обрадивог земљишта.
Када је реч о ресурсима, Русија располаже "целом Мендељејевљевом таблицом елемената", али нису све руде једнако квалитетне и приступачне за експлоатацију, каже заменик директора Економског института Руске академије наука Михаил Лобанов за РТ Балкан.
"За њихову експлоатацију потребне су велике инвестиције, за шта приватне компаније нису превише заинтересоване, а држава је тек недавно почело да инвестира у њих. Ретке руде попут литијума су будућност, без њих није могућа производња батерија за електричне аутомобиле, летелица, као ни развој војне индустрије, зато држава мора да инвестира у развој те индустрије. То је за Русију важно због њене економске и војне безбедности", наглашава Лобанов.
Русија је налази при врху светских лествица када је реч о залихама злата, сребра, платине и гвожђа, а располаже и са око 30 одсто светских залиха руда које се користе у изради челика, истиче наш саговорник.
Ипак, удео у светској производњи те легуре је тек око пет, шест одсто, што значи да и даље постоји много простора за напредак. Русија располаже и са око 30 одсто светских залиха титанијума, који се користи у производњи авиона, свемирских летелица, као и у војној индустрији.
Африка је незаменљив играч на тржишту руда
Када је реч о Африци, за већину људи ван тог континента једна од првих асоцијација је огромно природно богатство које, нажалост, најчешће завршава у рукама странаца-колонизатора и од кога становници афричких земаља не само да немају много користи, већ често ствара и доста штете.
Као најсиромашнији, али и континент са најбрже растућом популацијом, Африка ће морати да пронађе начин да своје природно богатство претвори у потпору за одрживи економски раст. Управо би Русија могла да буде један од кључних савезника у том подухвату.
Према подацима Програмa заштите животне средине Уједињених нација (УНЕП), Африка располаже са око 30 одсто светских залиха минерала, 8 одсто залиха природног гаса и 12 одсто залиха нафте. Под земљом афричког континента налази се и 40 одсто светског злата и чак 90 одсто залиха хрома и платине. У Африци се налазе и највеће залихе кобалта и дијаманата.
Африка представља и "плодно тло" за развој пољопривреде – у буквалном смислу, пошто се, по подацима Уједињених нација, чак 65 одсто светских обрадивих површина и око 10 одсто унутрашњих обновљивих извора слатке воде налази на том континенту. Тај податак делује трагично ако узмемо у обзир да милиони људи широм тог континента и даље гладују, иако би Африка у теорији могла не само да прехрани своју популацију, већ и да постане извозник прехрамбених производа.
Још неки од кључних елемената који се користе у индустрији – пре свега у производњи електричних уређаја – могу се пронаћи у Африци. Око 63 одсто светске производње кобалта концентрисано је у само једној држави – Демократској Републици Конго – док се већина светског танталума производи у тој земљи и Руанди.
Када је реч о годишњој заради од извоза минерала, на афричком континенту доминира Јужна Африка, чија се вредност извоза процењује на око 125 милијарди долара годишње. Њу следе Нигерија (53 милијарде), Алжир (39 милијарди), Ангола (32 милијарде) и Либија (27 милијарди). Током 2019. године, афричке земље су произвеле скоро милијарду тона минералних руда у вредности од око 406 милијарди долара, пренела је "Ал Џазира".
Сарадња Русије и Африке постоји, али и много простора за напредак
Када је реч о сарадњи Русије и Африке, Лобанов наводи да су за Русију значајни партнери земље Северне Африке, попут Алжира, Туниса и Марока, које су богате фосфорним рудама. Те руде су кључне у процесу производње ђубрива, у чему је Русија један од светских лидера.
Још један пример успешне представља производња алуминијума, за чију израду Русија углавном користи боксит увезен из Гвинеје. Са око 7,4 милиона килотона, та западноафричка земља заузима прво место у свету, док је Русија са око 500.000 килотона на 11. месту. Русија је трећа у свету по производњи примарног алуминијума, иза Кине и Индије.
Још једну потенцијалну област сарадње представља експлоатација уранијума, који се користи у производњи горива за нуклеарне електране. Водећи произвођач руде која садржи тај хемијски елемент је Казахстан, који покрива потребе око 45 одсто тржишта. Русија се налази на шестом месту, пошто производи нешто више од пет одсто светског уранијума.
Водећи произвођачи уранијума на афричком континенту су Намибија и Нигер, у коме се пре неколико дана догодио пуч. Намибија производи око 11 одсто светског уранијума, док је у Нигеру реч о нешто мање од пет одсто.
"Када је реч о експлоатацији уранијума, ту постоји више процеса, од налазишта руде до производње ћелија за нуклеарке. Први стадијуми се обављају у земљама порекла попут Нигера и Казахстану, али се каснији кораци спроводе у земљама попут Русије, која око 16 одсто своје енергије добија из нуклеарних електрана. Зато је Русији битан Казахстан, а постоји простор и за сарадњу са другим земљама, као и са новим властима у Нигеру", објашњава Михаил Лобанов.
Наш саговорник закључује да економска сарадња Русије и Африке напредује, али да је и даље далеко од нивоа на коме би могла да буде пошто је, на пример, трговинска размена Кине са земљама афричког континента вишеструко већа. Управо би формати попут самита Русија-Африка могли да поспеше продубљење односа две стране.