У Украјини је забележен једини случај у историји тероризма у коме легалне државне институције, њихова Обавештајна служба и специјалне снаге отворено изводе терористичке акције и отворено пропагирају намере да их изводе, каже за РТ Балкан стручњак за безбедност и тероризам Џевад Галијашевић.
Украјинске снаге напале су претпрошле ноћи Москву са три беспилотне летелице, a јуче су покушале да изведу напад на руске цивилне транспортне бродове са три водена дрона у југозападном Црном мору.
Прошле суботе украјинске снаге покушале су да изведу напад на Москву уз помоћ три дрона. Један дрон су оборили руски ПВО системи, а два су неутралисана системима за електронско ратовање. Напади на Москву дешавали су се и раније.
Да би ови напади могли да се окарактеришу као терористички потврђује наш саговорник.
Галијашевић за РТ Балкан подсећа да је тероризам увек организовано, брутално насиље који има политички интерес, не бесмислено, не било какво насиље, већ организовано насиље са политичком позадином.
"У случају појединих организованих ентитета, као што су државе, врло често су терористичке организације посредници у извршавању терористичких аката, на пример Ал Каида, Исламска држава, Боко харам... Увек су иза њих стајале неке организоване државне структуре", објашњава Галијашевић.
Каже да су напади на цивилне циљеве, цивилне бродове и комплекс "Москва сити" изведени са намером да се "изазове осећај који се у тероризму увек појављује", који сведочи о разлогу извођења кроз своје име "терор терере" - страх. У питању је, наводи, тежња да се изазове страх код цивилног становништва, како би они присилили владу на доношење неких политичких одлука.
"Тероризам су акције које подразумевају брутално, ничим ограничено насиље. То су, на пример, убиство новинарке Дарје Дугине, рушење гасне инфраструктуре, рушење Керчког моста, убиства у Донбасу и Луганску, упад специјалних јединица у Брјанск и напади на цивилне бродове и Москву. Све су то терористичке акције које изводи једна легитимна влада са својим обавештајним и специјалним службама, уз подршку појединих западних земаља", додаје Галијашевић.
Прецизира да Кијев помоћ Запада добија путем медија, обавештајних информација, али и наоружањем, посебно дроновима који могу да избегну радарске системе и пробију електронску баријеру и дођу до Москве.
Упозорава да је држава која је Украјини дала ову врсту дронова саучесник у извођењу терористичких акција.
"То је класична дефиниција тероризма, ово што ради Украјина је тероризам којим се они диче. Запад је направио терористичког монструма од једне државе и њених институција, заробили су уставни поредак. Те институције, на пример, терају народ који је православно хришћански да слави католички Божић. Они су заробили државу, али Запад је то и хтео, да направи опасну терористичку платформу за ударе по Русији, за покушај дестабилизације Источне Европе", појашњава Галијашевић.
Истиче да су Американци и Британци водећи фактор у припреми обавештајних структура и специјалних снага у Украјини за ову врсту тероризма, а Немци и Французи их следе због својих интереса и бенефита.
"Тероризам и јесте рат у континуитету, где не признајете ни споразуме, не признајете да постоји мир, већ је он само пауза између два напада. Украјина се понаша као терористички ентитет који нема везе се државом, са уставним уређењем. Запад не само да подржава то, већ је од њих направио терористичке монструме без осећаја за цивилно становништво", додаје наш саговорник.
Оцењује да је основни циљ Украјине ескалација, да се рат донесе у Москву. Русија, са друге стране, додаје, локализује сукоб на сударе војних формација, не напада цивиле, ни цивилну инфраструктуру, не руши мостове на Дњепру.
"То би војнички био најоправданији потез, да порушите све мостове на Дњепру и онемогућите пребацивање војне логистике. Русија то не ради, јер мостови имају функцију која је неопходна за живот цивилног становништва. Само да сруше четири моста код Кијева, била би пресечена логистика према Харкову и Сумију, а украјинска војска би била у ћорсокаку. Међутим, Русија се не бави тиме, за разлику од Украјине. То раде зато што је њихова доктрина ратовања таква, а ту доктрину је изградио Запад, који је одредио и стратешке оквире и оперативно поступање. Не само да подржавају Украјину, већ је то западни рат који воде Украјинци, па је и тероризам њихов", каже Галијашевић.
Истиче да су Ал Каида и Исламска држава амерички ресурс који је данас у Украјини.
"Тај ресурс је доведен у Украјину и зато је арапски свет могао да предахне јер нема терористичких акција по Пакистану, Бангладешу, Сирији и Либији. Тога више нема јер су Американци своје војнике терора повели међу оне војнике које су обучили да буду терористи, Украјинце. Не све, наравно, него припаднике њихових специјалних снага", додаје Галијашевић.
Напомиње да Украјина води хибридни рат против руске владе, а да нападима, попут оних у Москви, не може да изазове никакве војне ефекте. Украјина нападима у руској престоници изазива страх код цивила, надајући се да ће страх произвести незадовољство и отпор према власти.
"Запад жели да рат не буде локализован у углу руске границе, већ да се становништво суочи са чињеницом да је у земљи рат, и да онда заузме негативан став према влади. Циљ је политичке природе, а војничког ефекта не може бити. Могу само да погоде две канцеларије у 'Москва Ситију', али то делује стравично коме год да прође поред те зграде, изазива страх и несигурност", истиче Галијашевић.
Додаје да је Запад у Украјини радио оно што је радио кроз историју, читаве народе преводио у западну цивилизацију, "без обзира да ли су у питању босански муслимани, Албанци, православни унијати, Румуни или Бугари".
"Запад је, наметајући своје вредности, вршио акултурацију народа или држава, правећи од њих хибриде западне цивилизације, како би постали следбеници њихових културних вредности. Украјина је прихватила ту улогу и то је њен максимум, она никакве војничке шансе да оствари велику победу нема. Мислим да Запад схвата безизлаз ове ситуације, напустили су важан економски и геополитички фронт и Русији препустили иницијативу у целом свету. Тако су изгубили исламски свет, Кину, Индију, Латинску Америку", напомиње Галијашевић.
Истиче да "када се погледа шта је Запад изгубио стављајући све на карту Украјине, пре или касније неко ће сабрати два и два и рећи да они просто нису били способни да воде акције на два фронта".
"Све су дали на украјински фронт и опет не могу ништа, а то је застрашујуће за Запад. Украјина може на медијски начин да велича своју идеју извођења тероризма, па да то приписује Русији, а то је бесмислица", закључује Галијашевић.
Каран: Сваки напад на цивиле је ратни злочин
Некадашњи официр Контраобавештајне службе (КОС) Љубан Каран за РТ Балкан каже да су правила ратовања потпуно јасна и да ту нема никакве дилеме - сва војна деловања на цивилне објекте или напади на цивиле су терористички акт.
"Сваки напад на цивиле је ратни злочин, ако неко, на пример, неселективно гађа Москву, то је ратни злочин. Војни циљеви могу бити и у оквиру града, али ако војска том приликом погоди цивилни објекат, онда је то ратни злочин и тероризам", објашњава Каран.
Он оцењује да је главни циљ Украјине да изазове незадовољство народа у Русији, унутрашње сукобе и протесте. Истиче да је то био приоритет украјинске стране од самог почетка сукоба - изазивање незадовољства према руском државном врху, конкретно према председнику Владимиру Путину.
"Међутим, тај циљ нису успели да остваре, већ се десило нешто неочекивано и потпуно супротно. У европским градовима народ масовно протестује, док у Русији тога нема. Ипак, они не одустају од те идеје и на разне начине подстичу незадовољство, преко агената утицаја који су задужени да шире унутрашње незадовољство", додаје наш саговорник.
Помиње и санкције, мере ограничавања трговине, забране руских енергената којима желе да изазову економске проблеме у Русији, које би, поново, натерале Русе, "незадовољне платама и пензијама да изађу на улице и смене актуелну власт".
Међутим, наглашава, ништа од тога није успело, а Русија је успела да пронађе алтернативне путеве снабдевања за енергенте и осталу робу, али и да шири трговинске везе на Азију.
"С обзиром на то да нису успели у овим намерама, сада видимо последњи очајнички покушај да некаквим угрожавањем безбедности становништа у Москви уздрмају стабилност, и да на основу страха од напада дроновима изазову незадовољство и протесте", каже Каран и додаје да мисли да ни та акција неће успети, с обзиром да "неколико ситних експлозија" не може да поремети прилично стабилну ситуацију у Москви.
Истиче да је украјинска офанзива, која "не даје баш никакве резултате" директно повезана са овим нападима, како од стране кијевског режима, тако и западних држава које директно учествују у сукобу.
"Нашли су алтернативу успеху, а како би сакрили неуспех на фронту приказују спорадичне терористичке и диверзантске акције као велики војни успех. Међутим, само ће успех на фронту одлучити судбину сукоба. То не могу да учине појединачним акцијама које могу да изазову ситне проблеме, али не могу да утичу на победника сукоба у Украјини", каже Каран.
Он напомиње да је украјинска Обавештајна служба апсолутно ослоњена на велике обавештајне службе западних држава које им пружају сваку могућу помоћ - од обавештајних информација, до логистичке подршке.
Додаје да неке од ових акција и не изгледају као да су их извели Украјинци, већ западни специјалци, обавештајне службе и специјалне војне формације.
"Када све то изведу кажу да су то урадили Украјинци, а они то врло радо присвајају као своју акцију. Сумњиво је да ли су нападе дроновима на Москву извели Украјинци или западна стручна лица. За сада се то приписује украјинској страни, зато што је тешко доказати супротно. Међутим, у питању су обавештајне службе које знају да сакрију своје активности и сигурно је да оне учествују у овим нападима, информацијама, лоцирањем погодних циљева, али и логистиком, то јест обезбеђивањем дронова. Ипак, пре или касније сазнаће се ко је све у томе учествовао, а ја сам сигуран да украјинска страна то није изводила сама, већ у сарадњи са обавештајним службама великих западних сила", закључује Каран.