Земље ЕУ грцају због економских проблема: Државна помоћ достиже рекордне нивое

Европска комисија одобрила је 733 милијарде евра државне подршке од марта 2022. за предузећа погођена сукобом у Украјини и прелазом на чисту енергију, а то је износ који је упоредив само са субвенцијама током пандемије ковида 19, извештава "Фајненшел тајмс".

Немачка чини скоро половину укупног финансирања помоћи Уније, које је одобрено у оквиру привремене кризне шеме, уведене 2022. године, према извештају комисије у који је ФТ имао увид.

Државну помоћ не прате стопе привредног раста у чланицама Уније. Према пројекцијама, које је недавно објавио Међународни монетарни фонд, Немачка ће бити једина земља из Групе седам, која ће ове године забележити смањење производње, јер се бори са дуготрајним утицајем енергетске кризе.

Укупно 90 милијарди евра средстава одобрено је током 2022. године.

Дипломате ЕУ из мањих земаља критиковале су тренд сталног попуштања правила о државној помоћи у ванредним ситуацијама, који фаворизује велике економије.

"Незадовољни смо због тога, јер видимо да се услови за пословање разликују међу државама чланицама", изјавио је један високи дипломата, који је захтевао анонимност.

"Обично се наводи да се овим мерама прибегава због изузетних околности, али то је само изговор."

Други дипломата сматра да комисија олако прибегава ванредним мерама: "Они измишљају све те изговоре како би задржали релаксирана правила."

Бивши италијански премијер Енрико Лета је за ФТ рекао да је "забринут због повећања државне помоћи, јер је државна помоћ заправо фрагментација јединственог тржишта."

Издаци ЕУ за државну помоћ су порасли последњих година, са 98,2 милијарде евра у 2015, на 334,54 милијарде евра у 2021. години.

Јединствено европско тржиште не користи онима са маргине

Комесарка задужена за политику конкуренције ЕУ Маргрет Вестагер прва је ублажила правила о државној помоћи 2020. године, како би помогла угроженим секторима авио-превоза и угоститељства. Наредни привремени кризни оквир усвојен је у марту 2022, како би се државама чланицама ЕУ омогућило да помогну компанијама погођеним ратом у Украјини и оним погођеним високим трошковима за енергију.

Вестагерова је проширила ову политику до краја 2025, одобривши до сада 270 оваквих државних мера. Француска је други корисник ове шеме, са 23 одсто одобрених пројеката, а следи Италија са осам одсто.

"Уколико се то сабере, кумулативни ефекат вероватно иде предалеко", додао је дипломата.

Дипломате тврде да јединствено тржиште дуго није успевало да обезбеди исте субвенције за мање земље. "Јединствено тржиште су смислили Холанђани, Немци и Французи, оно не користи онима са маргина", рекао је један дипломата из источне државе чланице ЕУ.

Источне државе су такође повећале потрошњу на државну помоћ у оквиру кризних мера.

Портпарол Комисије је изјавио да контроле државне помоћи постављају правила која се примењују у државама чланицама, штитећи кохезију унутар ЕУ и осигуравајући да јавни новац не потискује приватну потрошњу.

Лета, који је председник истраживачког центра Института Жак Делор, са седиштем у Паризу, упозорио је да ЕУ не може да постигне "стратешку аутономију" заобилажењем јединственог тржишта.

Уместо тога, Лета је позвао на јачање јединственог тржишта, додајући да "очигледно нећемо дефинисати европску стратегију путем политике државне помоћи."

Како тврди, "државна помоћ се односи на неопходност и хитност, а то није стратегија. Потребно је пронаћи стратегију на европском нивоу."