Не постоји непосредна претња из Русије за Ирску, али званичници "морају да ураде" више када је реч о праћењу те ситуације, изјавио је премијер те земље Лео Варадкар.
"Постоје две области у којима радимо са нашим партнерима. Један је да осигурамо да цевоводи буду сигурнији и да их је теже саботирати како бисмо могли да одговоримо на претњу уколико се појави", казао је Варадкар за "Фајненшел тајмс".
Ирски премијер је додао да ће Ирска остати ван НАТО-а, упркос одлуци Финске и Шведске да се придруже Алијанси.
"Ирска никада неће постати значајна војна сила и никада неће бити огромно богатство за НАТО, ако му се икада и придружимо", нагласио је.
Варадкар је још једном бранио неутралну политику своје земље, да Украјину снабдева само "несмртоносном опремом" и хуманитарном помоћи.
Према његовим речима, Европска унија цени допринос који је Ирска дала ван бојног поља.
"Ниједна земља у западној Европи, по главни становника, није прихватила толико украјинских избеглица као ми", истакао је ирски премијер.
Наиме, претходних месеци, Ирска се нашла на мети критика због политике неутралности коју је заузела још пре почетка Другог светског рата и које наставља да се придржава током Специјалне војне операције.
Варадкар је у јуну изјавио да ће Ирска размотрити сарадњу са НАТО-ом везано за заштиту критичне подморске инфраструктуре. Истовремено, напоменуо је да је пре него што се одлучи да се придруже било ком партнерству потребно проучити све детаље.
Финска и Шведска су, у позадини догађаја у Украјини, у мају 2022. године, поднеле захтев за приступање Алијанси. Финска је 4. априла постала 31. чланица НАТО-а, док шведска апликација још није добила мађарско и турско одобрење.