"Дуга рука Кремља" и рањивост САД: Пуч у Нигеру и геополитика уранијума

Арлит, изоловани градић на јужним ободима Сахаре, неочекивано би могао да постане епицентар новог геополитичког сукоба - борбе за контролу уранијума, горива које покреће нуклеарну индустрију, пише "Блумберг".

Управо су ту, у сушним областима северном Нигера, француски геолози открили радиоактивни минерал педесетих година прошлог века. Француске компаније су ускоро почеле са експлоатацијом, а је њихова некадашња колонија је ускоро постала седми највећи произвођач уранијума на свету.

Током 2022. године, рудници у Нигеру задовољавали су око 25 одсто потреба за уранијом у Европској унији. Сада, након државног удара у Нијамеју, увоз тог ресурса доведен је у питање.

Како наводи "Блумберг", иако Русија не стоји иза самог државног удара, "њена пропаганда је појачала антифранцуско и антиамеричко расположење у Сахелу". Тај регион је од 2020. постао плодно тло за револуције - укључујући Буркину Фасо, Чад, Гвинеју, Мали и Судан.

У нигерској престоници Нијамеју, окупљени грађани су махали руским  заставама како би осудили француски империјализам.

Уколико Нигер упадне у "руску орбиту", свет ће још више зависити од Москве - и њених клијената - за снабдевање нуклеарном енергијом, пише "Блумберг". Казахстан  и Узбекистан, две бивше совјетске републике, производе око 50 одсто светског уранијума. Ако у ту рачуницу додамо и саму Русију и Нигер, удео расте на 60 одсто.

Уранијум је само почетак онога што се назива "циклус нуклеарног горива". Иако је Русија шести највећи произвођач уранијума, права моћ се налази у другом делу циклуса - трансформацији самог минерала у нуклеарно гориво кроз процес тзв. конверзије и обогаћивања.

Русија задовољава око 45 одсто светских потреба за нуклеарним горивом, према подацима Светске нуклеарне асоцијације. Многе државе, међу којима се налазе и САД, зависне су од руског горива, а око трећина уранијума који је прошле године коришћен у Америци обогаћен је у Русији.

Америчке компаније су то гориво платиле више од милијарду долара, а у Вашингтону се није ни говорило о стављању руске нуклеарне индустрије на листу санкција.

Током првих 50 година "нуклеарног доба", Америка је била самодовољна када је у питању производња горива, али је она након окончања Хладног рата углавном обуставила експлоатацију уранијума, али и комплексе процесе конверзије и обогаћивања, наводи "Блумберг".

Данас, САД су у великој мери "зависне од међународних извора нуклеарног горива, укључујући и од земаља које не деле наше интересе", рекао је да начелник Националне лабораторије Ајдаха у склопу америчког Министарства енергетике Џон Вагнер.

Руска доминација на тржишту нуклеарног горива је последица геолошке среће, инжењерских иновација и дипломатских споразума које су Москва и Вашингтон постигли непосредно након распада СССР, наводи "Блумберг".

За почетак, Русија је богата уранијумом, што јој даје предност над већином потенцијалних конкурената. Поред тога, њени инжењери су развили иновативне методе обогаћења уранијума које су далеко јефтиније од техника које користе Французи и Американци. 

Ти фактори би, сами по себи, Русији дали значајну предност у индустрији нуклеарног горива. Ипак, Америка и Русија су 1993. године потписале споразум у јавности познат као "мегатоне за мегавате", у складу са којим је високообогаћени уранијум из совјетског нуклеарног оружја трансформисан у нискообогаћени уранијум који се користи у америчким нуклеарним електранама.

Другим речима, америчка нуклеарна индустрија није могла да се такмичи са Русима након чега је, услед незаинтересованости како демократа тако и републиканаца, полако умрла.

Представници те индустрије су наглашавали да је Америка постала зависна од страних извора чак и пре избијања сукоба у Украјини. Од тада се међу руководиоцима и владиним званичницима говори о кризи, а ако додамо и проблеме у Нигеру - ситуација брзо постаје алармантна, наглашава "Блумберг".