"Волстрит џорнал": САД преспавале пуч у Нигеру, а Русија однела геополитичку победу
Сједињене Америчке Државе потрошиле су више од 500 милиона долара на наоружавање и опремање војних снага Нигера, али истовремено нису могле ни да спрече војни удар нити да спасу председника те земље, који је био блокиран у својој палати, пише "Волстрит џорнал".
Сада су америчке војне базе у овој земљи, која се сматрала једном од америчких испостава у Африци, можда у рукама Русије, истиче се у тексту.
Америка ће ускоро изгубити свог најмоћнијег савезника у критичном и нестабилном делу Африке, наводи амерички дневни лист и додаје да се "чудан кадровски спор у нигерској председничкој гарди претворио се у геополитичку победу Русије".
Штавише, ситуација се може развити у отворени војни сукоб. Западноафричке земље, с Нигеријом на челу, окупљене у организацији ЕКОВАС запретиле су да ће употребити војну силу да врате Мохамеда Базума на власт ако пучисти то сами не учине до недеље. Мали и Буркина Фасо обећали су да ће бранити Нигер у таквом случају. С друге стране, званичници у САД и Европи покушавају да пронађу начине да врате Базума на власт, али признају да је могућности за то све мање.
Пуч би могао да доведе до тога да Русија добије приступ неким најважнијим америчким дроновима који се користе за летове преко Сахаре између Либије и Нигерије. Бивше америчке и француске испоставе у Сирији и Малију већ су у руским рукама.
"Овај исход није био унапред одређен. Недеље грешака и шумова у комуникацији гурнули су огроман народ Нигера ка Русији", пише у тексту.
Подсећа се да је овај државни удар седми у региону од 2020. године, а Вашингтон то није могао да предвиди.
Сједињене Државе су потрошиле више од 500 милиона долара на наоружавање и опремање оружаних снага Нигера. Ипак, специјалне снаге Нигера, које су биле обучене за готово све могуће случајеве борбе против тероризма, нису реаговале на пуч.
Сједињене Државе и Европа учиниле су Нигер средиштем своје борбе против исламиста у афричком Сахелу, региону у јужној Сахари који укључује Буркину Фасо, Мали и Чад. То је један од најсиромашнијих региона са брзим растом становништва. Скоро половина буџета Нигера се састоји од стране помоћи.
Амерички званичници и даље верују да постоји могућност мирног решавања кризе у Нигеру.
"Дајемо шансу дипломатији, настављамо да се укључујемо у дипломатске преговоре на највишем нивоу и разматрамо све опције за нашу сарадњу са владом Нигера", рекла је портпаролка Савета за националну безбедност Беле куће.
Додала је да САД желе да помогну народу Нигера "да сачува своју тешко стечену демократију". Истовремено, Вашингтон је најавио да ће обуставити помоћ влади Нигера, али ће се хуманитарна и помоћ у храни наставити.
Државни удар почео је када је председник Базум, после дугог размишљања, одлучио да смени шефа председничке гарде, који је 12 година бранио лидере Нигера и спречио покушај државног удара против самог Базума.
Истовремено, амерички и француски обавештајци су одавно знали за ове планове и ризике повезане с њима, али ништа нису предузели. Чињеница је да су у Нигеру велике суме новца почеле да се сливају у антитерористичке јединице и да се председничка гарда већ осећала изостављеном.
Базум је арапског порекла, док већину становништва у Нигеру и у војним круговима чини етничка група Хауса.
Након објаве смене, генералови људи, тешко наоружани, разоружали су председникове стражаре који су имали само пиштоље. Базум се склонио у сигурну собу палате и почео да зове савезнике тражећи помоћ. Инсистирао је да је реч о кадровском спору и да пуч нема озбиљних основа.
Припадници америчке војске, којих у Нигеру има око 1.100, нису притекли у помоћ. Они који су то могли да ураде, били су на задатку у удаљеним регионима земље. Обични војници нигерске војске рекли су да нису добијали наређења од команданата и разговарали су у Воцап групама шта да раде.
"Иако су Сједињене Државе потрошиле стотине милиона долара да Нигер претворе у своју главну војну испоставу у Сахари, оне нису имале амбасадора у земљи", констатује се у тексту и додаје да се особље Афричке секције Савета за националну безбедност САД стално мењало.
Базум је контактирао и са савезницима у Француској, која има око 1.500 војника у Нигеру. Али Француска је стално суочена с протестима против ње у афричким државама.
У Малију и Буркини Фасо је преузимање власти представљено као чин ослобађања од Француске, након чега су се нове власти обратиле Русији за заштиту. Стога је председник Француске одлучио да не шаље француске снаге у помоћ Базуму.
Русија је у одличној позицији да попуни вакуум. Руски председник Владимир Путин је недавно угостио лидере афричких земаља на самиту у Санкт Петербургу. Мохамед Базум је претходно одбио позив, али су лидери Малија и Буркине Фасо били тамо и могли су да разговарају о координисаном одговору.
Међутим, нове власти Нигера нису говориле о свом окретању ка Русији, напомиње се у тексту. Напротив, јасно су ставили до знања да рачунају на даљи прилив америчке помоћи. А Стејт департмент није нереде назвао државним ударом, иначе САД аутоматски више не би могле да помажу на овај начин Нигеру.
Ситуација је посебно тешка за Нигерију која је после деценија војних удара и лоше владавине од једне од најбогатији постала једна од најсиромашнијих земаља. У тој држави страхују да би такав државни удар довео до пуча и у другим земљама.
Због тога су и запретиле, заједно са још 15 других афричких земаља, да ће војно интервенисати.
Истовремено, САД не знају да ли да их подрже у томе. Мало људи у Вашингтону је сигурно да су нигеријске оружане снаге способне да интервенишу.
На међународну интервенцију је позвао и свргнути председник Нигера у чланку у "Вашингтон посту".
Међутим, када је тај текст објављен, велики део његове земље је већ био у мраку. Око 75 одсто електричне енергије у Нигеру долази из Нигерије, а она је искључила један од својих главних далековода. Без струје је остала и председничка палата.
Савезници сада могу само да се надају да Мохамед Базум има довољно телефонских батерија да остане у контакту с њима, закључује "Волстрит џорнал".