Људи који траже азил у Бриселу приморани су да се склањају у картонским кутијама на улици, пише "Њујорк тајмс". У малим градовима широм Немачке отварају се теретане и сале за смештај све већег броја избеглица, а у Холандији, где је ове године у избегличком кампу умрла тромесечна беба, владу туже због нехуманих услова у прихватилишту.
Од почетка сукоба у Украјини у Европу се доселило 4,4 милиона Украјинаца, а број људи који беже од претњи у Сирији и Авганистану се не смањује.
Избеглица је, дакле, више него 2015. године која се сматра преломном тачком у савременој европској историји, будући да је тада на Стари континент дошло 1,2 милиона избеглица које су бежале од ратова на Блиском истоку, од којих је највећи број остао у Немачкој.
Тадашња државна канцеларка Немачке Ангела Меркел охрабрила је њихов долазак својом сада већ чувеном реченицом: "Ми то можемо."
Данас се поставља питање како ће се Европа изборити овог пута, на који начин ће се распоредити и једнако третирати избеглице унутар ЕУ, констатује "Њујорк тајмс".
"Ово ће бити тешка зима у Европи која се суочава са највећим присилним расељавањем од Другог светског рата", рекao је Хане Бејренс, шеф Института за миграциону политику Европе.
Eвропска хуманитарна криза која траје већ извесно време, пишу аналитичари "Њујорк тајмса", са собом доноси све већи ризик од политичких последица, будући да се гомилају бројни изазови.
Сукоб Русије и Украјине представља безбедносну претњу, пише амерички лист, земље ЕУ уводе санкције Москви, а Русија зауставља доток гаса. Енергетска криза је изазвала повећање инфлације и незадовољство становништва због трошкова живота и рата.
Економско незадовољство и незадовољство у вези са миграцијама већ су подстакли нови налет крајње десничарских и популистичких снага, упозорава "Њујорк тајмс".
"Летимо из једне кризе у другу. Корона није готова. Имамо енергетску кризу. Наше становништво је исцрпљено економским невољама", рекао је Зено Данер, окружни администратор Констанца, на обали Боденског језера у Немачкој.
"Инситуционални расизам": Украјинци имају предност
Ипак, велики проблем је и то што нису све избеглице у Европи третиране једнако.
Иако Украјинци чине велику већину нових избеглица, неки европски политичари за притисак на државни систем окривљују мигранте из Сирије, Авганистана и других места ван Европе.
Пошто је Европа избеглицама из Украјине аутоматски одобрила боравак и визе, Украјинци су на првом месту за стамбене и избегличке услуге, пише "Њујорк тајмс".
"Ово је институционални расизам. У Европи постоје две класе избеглица", рекао је Давид Шмитке, портпарол Саксонског савета за избеглице у Дрездену осуђујући дискриминацију са којом се суочавају мигранти који не долазе из Украјине.
Стотине избеглица из афричких и азијских држава су овог лета у Холандији биле принуђене да спавају напољу са мало или нимало приступа води или здравственој заштити, а због лоших услова у прихватилишту за оне који траже азил преминула је и тромесечна девојчица.
Холандски суд је тада затражио од владе ове државе да побољша услове у мигрантским камповима.
Европски суд за људска права наложио је недавно белгијској влади да обезбеди смештај за Гвинејца који је живео на улици од када је у јулу поднео захтев за азил.
Брисел је већ искористио све слободне стамбене просторе за мигранте, остављајући тако 3.500 избеглица без икаквог крова над главом.
Како пише "Њујорк тајмс", Немачка, која се поносила тиме што је прихватила скоро милион избеглица из Сирије, сада се осећа преплављено доласком сличног броја Украјинаца и око 80.000 других миграната који траже азил.
Неки немачки лидери су забринути због тога што се избегличка криза све више осећа у свакодневном животу, а таква атмосфера у друштву јача антимигрантске тензије које крајња десница већ дуго експлоатише.
Чак и Украјинци, некада добродошли, сада код немачког народа изазивају озлојеђеност народа, преноси амерички лист.
Избеглице на грчком острву ЛезбосSpencer Platt / Staff / Gettyimages.ru
Нека дођу избеглице, али не код нас
Нова криза је такође оживела расправу о томе ко треба да угости све бројније мигранте.
Будући да људи из блискоисточних земаља који траже азил најчешће прво долазе у Италију или Грчку, ове државе већ дуго захтевају праведнију расподелу. Ипак, Немачка и друге ЕУ државе одбијале су да прихвате систем једнаке дистрибуције, захтевајући уместо тога да избеглице буду смештене тамо где прво стигну.
Сада праведну расподелу избеглица захтева управо Немачка, која је после Пољске друга земља по броју придошлих Украјинаца, а све се чешће и друге богате северноевропске земље жале да примају превише украјинских миграната.
"Зашто цела Француска има мање Украјинаца него само немачка држава Баден Виртемберг? А зашто Француска, Италија и Шпанија заједно имају мање Украјинаца од Чешке?", упитао је социолог Гералд Кнаус, председавајући Европске иницијативе за стабилност.
Иако се услови за многе погоршавају, нема знакова да ће се миграција успорити, упозорава "Њујорк тајмс", а многи интервјуисани људи који су тражили азил, највећим бројем из Сирије и Украјине, наводе да очекују да ће у Европу из њихових земаља у наредном периоду пристићи још избеглица.
