Успон немачке десничарске популистичке партије, Алтернативе за Немачку (АфД) наставља да узнемирава немачки политички естаблишмент, али то је политички феномен чији даљи успон и политички успех може да има најдубље и најдалекосежније последице, не само по судбину Немачке, него по судбину Европе и Европске уније у целини, оценио је новинар Драган Бисенић.
Јасно је да у Европи нема битнијих промена, без промена у Немачкој, а "Алтернатива" поседује несумњиви капацитет промена, наводи Бисенић и додаје да АфД-у овом тренутку снагу даје сукоб у Украјини и положај Немачке у европским и евроатлантским релацијама, при чему у околностима када партије центра нису у стању да понуде решења за проблеме "алтернатива" има све услове за даљи успон.
У ауторском тексту за Тањуг Бисенић пише:
Успон немачке десничарске популистичке партије, Алтернативе за Немачку (AfD - Alternative für Deutschland), наставља да узнемирава немачки политички естаблишмент. То је политички феномен чији даљи успон и политички успех може да има најдубље и најдалекосежније последице, не само по судбину Немачке, него по судбину Европе и Европске уније у целини. Јасно је да у Европи нема битнијих промена, без промена у Немачкој. А "Алтернатива" поседује несумњиви капацитет промена.
Немачки недељник "Штерн" пре три недеље објавио је интервју са копредседавајућом АфД, Алис Вајдел и након тога добио стотине протестних писама. Многи у писмима недељнику траже да АфД буде забрањен. Немци се, просто, јеже на сваку помисао обнављања немачког национализма у било којој, а посебно у драстичној форми коју показује Алтернатива за Немачку. То је за Немачку такав табу, да никакви позиви за "нормалном Немачком" који долазе са друге стране океана, не могу да буду дочекани с разумевањем.
Оно, што АфД, доиста даје снагу у овом тренутку, то је сукоб у Украјини и положај Немачке у европским и евроатлантским релацијама. Вајделова је још прошле године упозорила да Немачка може да буде највећа жртва сукоба великих сила и да буде на крају "велики губитник".
Она у украјинском сукобу види "економски рат" против Немачке, посебно због присиљавања Немачке да се одрекне енергетске сарадње с Русијом и повољних цена гаса из Северног тока 1 и 2 који су сада чак и минирани.
Вајделова, стога позива на хитне мировне преговоре са Москвом и пуштање у рад гасовода Северни ток 2. Заузврат, она такође прихвата поделу Украјине: "Оно што то на крају значи за Украјину и за Русију и за поделу територије није наша тема", рекла је Вајделова. "Морамо прво да гледамо нашу земљу", позвала је она.
Данас је Немачка суочена са неким од великих и суштинских изазова. Њена економија је у рецесији. ММФ очекује да ће Немачка ове године имати лошије резултате од свих других земаља Г7. Цене енергије и инфлација су и даље изузетно високе, а ово погоршава владина политика зелене енергије и постепеног укидања нуклеарне енергије. Имиграција је такође на дневном реду на начин на који није био од избегличке кризе 2015. Према званичним статистикама, број подносилаца захтева за азил порастао је за 78 одсто од прошле године. Неколико локалних влада панично је слало позиве за помоћ и изјављивало да нису у стању да се изборе са све већим бројем миграната.
Све су то легитимна питања којима бирачи желе да се баве. АфД не води само кампању за гласове својим антиратним држањем. Такође постиже резултате захваљујући растућој друштвеној неједнакости.
Према студији "Радикализовано и етаблирано" о развоју АфД-а Ото-Бренер-Фондације (ОБС), гласачи АфД-а често имају "друштвено лошу позицију". То значи да њихов свакодневни живот не обликује политичка једнакост, већ економска неједнакост.
Центристичке партије би могле да покушају да понуде нека сопствена решења за ове проблеме. Они би могли да покушају да се разликују од АфД кроз отворену дебату. Али уместо тога, њихов подразумевани одговор је да покушају да блокирају власт АфД-у и да игноришу питања због којих су њени бирачи љути. Ово је стратегија која ће сигурно пропасти.
Прво хтели сарадњу, па се предомилисли
Прошлог месеца, лидер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), партије десног центра, Фридрих Мерц, изазвао је узбуну када је сугерисао да би његова странка можда била спремна да сарађује са АфД-ом на локалном нивоу.
У недавном интервјуу за ТВ канал ЗДФ, Фридрих Мерц је рекао да, ако је градоначелник АфД изабран у граду или општини, онда је "природно да морамо да тражимо начине да обезбедимо да можемо да наставимо да радимо заједно у граду". Јасно је, додао је, да се морају прихватити резултати демократских избора. Његова изјава уследила је непосредно након што је АфД освојио своје прве изборе за окружно веће и своје прво место градоначелника. АфД такође расте у анкетама широм земље. Сада се налази испред владајућих Социјалдемократа (СПД) канцелара Олафа Шолца.
Мерцови коментари изазвали су скоро хистеричну реакцију, чак и унутар његове странке. Од тада је морао да прогута понижавајуће повлачење.
"Да будемо јасни, још једном, и никада нисам рекао другачије... Неће бити сарадње са АфД-ом, чак ни на општинском нивоу", написао је на Твитеру само два дана након интервјуа.
У суштини, Мерц је оптужен да је претио да ће прекинути санитарни кордон који су све главне странке у Бундестагу пристале да поставе око АфД-а. ЦДУ, СПД, Слободне демократе и Зелени већ су усвојили резолуције против формирања коалиција са популистима. Сада се многи плаше да би Мерцов ЦДУ можда био спреман да разбије овај дугогодишњи табу. Чак ни његово повлачење није смирило ствари.
"Ово је класичан образац покушаја да се црвена линија помера корак по корак", рекао је Кевин Кунерт, генерални секретар СПД.
Сукоб је подвукао колики је притисак на ЦДУ сада од стране АфД-а. Иако је популарност владајућег СПД-а у слободном паду, опозициона ЦДУ није могла да има користи од тога. ЦДУ је тренутно најпопуларнија партија у Немачкој, са око 27 одсто гласова, социјалдемократе су пале на 18, а зелени на 14 одсто. Али, АфД профитира од владиних невоља. Иронично, када се Мерц први пут неуспешно представио као потенцијални лидер странке 2018. године, обећао је да ће "преполовити АфД".
"Имам самопоуздања да то урадим, и то је могуће", рекао је тада. Откако је постао лидер у јануару 2022. године, подршка ЦДУ је у опадању. У међувремену, подршка АфД-у се отприлике удвостручила.
Чини се да АфД није успела да направи највећи искорак у анкетама у последњих неколико недеља, већ још прошлог лета. У јулу 2022. партија је и даље била на 11, а у септембру већ на 15 одсто, а сада је скоро 20 одсто. У то време, страхови од ескалације рата у Украјини, рецесије и од неприхватљивих трошкова грејања били су у центру политичке дебате. Изгледа да је АфД у стању да надпросечно профитира од ових страхова.
На то указују и друге бројке. Бирачко тело АфД оцењује сопствену социјалну ситуацију лошијом од присталица других партија: 46 одсто присталица АфД оцењује властиту економску ситуацију као "мање добру" или "лошу".
Покушаји да се АфД искључи и изолује, нису умањили њихову подршку. Ако ништа друго, ова стратегија помогла је да се ојача тврдња АфД-а да је једина странка која се противи естаблишменту. Инсистирање центристичких партија на постављању санитарног кордона око АфД-а не само да их доводи у панику, већ и маргинализује огроман број Немаца који сада гласају за АфД (око петине бирачког тела).
Немачки стручњаци саветују да, ако ЦДУ жели да придобије гласаче АфД-а, онда ће морати да почне да се бави питањима до којих је овим гласачима стало. Али тренутно ЦДУ није у стању да то уради. То је дубоко подељена странка са слабим руководством. Присталице бивше канцеларке Ангеле Меркел, која је ЦДУ одвела у либералнијем и зеленом правцу, и даље непријатељски гледају на Мерца, који долази са деснице странке. Иако би Мерц желео да се додвори бирачима АфД-а (он је чак недавно назвао своју странку "алтернативом за Немачку са суштином“), крило Меркелове странке учиниће све што је у његовој моћи да то спречи. Мерц је до сада мало рекао о миграцијама, климатској политици или чак економији – кључним питањима која анимирају гласаче АфД-а. У таквим околностима, "алтернатива" има све услове за даљи успон.