Сукоб између Украјине и Русије током лета је ушао у нову фазу, након што је Кијев започео своју дуго најављивану контраофанзиву, од које су многи на Западу имали велика очекивања.
Ипак, украјинске трупе су наишле на добро утврђене руске одбране на фронту дужине скоро 1.000 километара - које се на појединим деловима простиру и до 30 километара дубине - изграђене током зимских и пролећних месеци.
Временом је постало јасно да контраофанзива неће довести до брзих резултата и да успех није загарантован, пише америчка мрежа Си-Ен-Би-Си.
Војни стручњаци упозоравају да ће сукоб вероватно трајати још дуго, а да ће притисак на Украјину - али и њене западне савезнике - опстати и у годинама које долазе.
"Украјина мора да покаже да може да направи напредак, али сви знају да, ако узмемо у обзир снагу са којом располажу, неће им бити лако да протерају све Русе из Украјине до краја 2023", рекао је пензионисани британски генерал Риџард Баронс за ту америчку мрежу.
Он је додао да ће украјинска контраофанзива "вероватно направити одређени напредак до краја године", али да то неће бити ни близу довољно "да оконча окупацију".
"У одређеној мери, морамо да прихватимо да је то доказ концепта да Украјина може да победи на бојном пољу. Али то ће бити велики подухват, а под тим мислим бар 100 милијарди долара помоћи годишње - у најмању руку током 2024. и 2025. године", изјавио је Баронс.
Крај се не назире
Си-Ен-Би-Си наводи да су "постојале наде да ће украјинска контраофанзива преокренути ток сукоба на страну Кијева", али су их добро постављене руске одбране спречиле у тој намери.
Од када су украјинске операције започеле пре око два месеца, њихове трупе су успеле да заузму само неколико мањих села и, према наводима самог украјинског Министарства одбране, свега двестотинак квадратних километара на југу земље.
Ник Рејнолдс, сарадник британског РУСИ института, рекао је да проблеми са којима се контраофанзива суочава нису изненађење.
"Руске снаге су имале доста времена да се утврде и ако погледате одбрамбене положаје које су поставили, јасно је да ће Украјинци увек имати проблем да их пробију, поготово пошто њихова авијација није у стању да спроводи операције иза руских линија", рекао је он.
Баронс наглашава да је замисао Украјинаца била да пресеку копнени коридор који спаја Ростовску област са Кримом, али да у томе до сада нису имали већих успеха.
"Руска стратегија је да тврдоглаво држе територију коју су заузели, верујући у две ствари: jедна је да ће се мотивација Украјинца за борбу исцрпити када почну да губе велики број војника током контраофанзиве. И друго, да ће ентузијазам Запада за слање помоћи опасти, зато желимо да трошимо свој новац на друге ствари", нагласио је он.
Како би сукоб могао да се оконча?
Стручњаци сматрају да украјинска контраофанзива неће направити значајније резултате током ове године. Они наглашавају да је за Кијев важно да постигне "макар мањи напредак" како би западне државе наставиле да подржавају Украјину и током 2024. године - а можда и дуже.
"Мислим да је опасност за Украјинце ако заиста дођу у ћорсокак, где су врло мало територије и где је много опреме коју је испоручио Запад уништено, а Украјинци су претрпели веома значајне жртве", сматра сарадник "Четам хауса" Џејми Шеј, иначе портпарол НАТО савеза за време бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године.
Такав сценарио би могао да осоколи противнике рата и повећа јавно незадовољство политиком слања помоћи Украјини, наводи Си-Ен-Би-Си.
У исто време, потенцијални мировни преговори Москве и Кијева делују као далеки сан, и поред иницијатива да се две стране доведу за преговарачки сто. О томе се говорило током самита у Џеди, у Саудијској Арабији, подсећа америчка мрежа.
У неком тренутку, Украјина ће морати да одлучи да ли верује у војно решење сукоба или ће морати да тражи друга решења "без прихватања пораза", каже Баронс. Једно од решења би могло да буде примирје, привремени споразум који би обуставио борбе, али који не би званично окончао сукоб.
"Један од исхода је да се овај рат води зато што Украјина добија помоћ за тако нешто. Други је да Украјина одлучи да замрзне борбе, али ми тренутно нисмо ни близу тога. Затим постоји нешто у средини где, а то се дешава са многим ратовима, они само заврше у ћорсокаку", рекао је он, наводећи грчо-турски сукоб око Кипра и сукоб Северне и Јужне Кореје као примере.
Баронс наводи и да, иако неке земље - попут САД - настављају да наоружавају Украјину, други би могли да изгубе интересовање за тако нешто зато што су свесни високих ризика.