Нови хладни рат не иде тако добро као што неки на Западу мисле, наводи колумниста Панкај Мишра за "Блумберг".
"Исте недеље када су избори у Бразилу вратили на власт Луиза Ињасија Лулу да Силву, чврстог савезника Кине у Латинској Америци, немачки канцелар Олаф Шолц је први велики западни лидер који је посетио Кину после три бурне године када су пандемија, а потом и напад Русије на Украјину неповратно променили свет", пише Мишра.
За то време, аутор примећује, Сједињене Америчке Државе су се одлучно окренуле против Пекинга.
"Бизнисмени који су раније били невољни да приоритет дају интересима националне безбедности у односу на корпоративни профит, коначно су се ускладили са јавним мњењем и консензусом спољнополитичке елите – да је све ауторитарнија Кина, која одобрава руску агресију и прети Тајвану, ривал ком би се требало глобално супротставити", додаје се у тексту.
Међутим, амерички председник Џо Бајден тешко проналази савезнике у борби између демократија и аутократија. Различити погледи на односе са Кином постоје и унутар владајуће коалиције у Немачкој.
Наиме, министарка спољних послова Аналена Бербок не одобрава посету канцелара Кини. Она сматра да је Пекинг супарник Берлина и позива на "стратешку солидарност са демократским партнерима", као и "заједничку одбрану наших вредности и интереса".
Наклољен бизнисменима
"Ипак, Шолц је, изгледа, више наклоњен немачким бизнисменима који најдужи економски процват своје земље приписују извозу у Кину. Они тврде да даљи просперитет зависи од једног од највећих тржишта немачких аутомобила, машина и хемикалија", пише колумниста и додаје да је канцелар прошлог месеца одбацио критике чланова своје владе и дао зелено светло кинеским инвестицијама у хамбуршкој луци.
Он наводи да је проблем за Немачку и друге мање моћне државе тај што је у време кризе постало теже жртвовати конкретне економске интересе у име моралних вредности које се проповедају.
"Зелена странка је у свом предизборном програму објавила да жели да оконча извоз оружја из Европе диктатурама, режимима који крше људска права и ратним зонама", пише "Блумберг".
Међутим, Бербок је недавно била приморана да оправда извоз немачког оружја у Саудијску Арабију, позивајући се на немачке економске интересе.
У тексту се подсећа на случај одлазећег председника Бразила Жаира Болсонара који је 2018. године посетио Тајван где је "ширио теорије завере о пореклу вируса корона у Кини". Међутим, чак је и он морао да се повинује утицајном агробизнис лобију у Бразилу који настоји да задржи задржи уносан извоз у Кину.
Повучен приговор
Болсонаро је чак био принуђен да прошле године повуче свој приговор на учешће компаније "Хуавеј" на аукцијама за 5Г мрежу у Бразилу.
Са друге стране, Лула има "дугу историју синофилије", пише "Блумберг" и додаје да је као председник подржавао кинеско-бразилске односе, делом и учествовањем у оснивању БРИКС-а. Он је прошле године похвалио кинеско управљање пандемијом и тврдио да се САД осећају угрожено кинеским успехом.
"Свакако, савез демократија који предлажу Бајден и Бербок делује климаво када се узме у обзир да популарни, демократски изабрани лидер Бразила криви Кијев колико и Москву за рат у Украјини", истиче колумниста и наводи да би Лула могао да се придружи кинеској иницијативи "Појас и пут".
То је већ учинила Аргентина, друга велика латиноамеричка економија, чији је председник Алберто Фернандез био један од ретких светских лидера који је отпутовао у Пекинг на овогодишње зимске Олимпијске игре.
Кина је добила статус незаменљивог инвеститора у Латинској Америци, наводи колумниста и указује на постојеће и предложене инфраструктурне пројекте на континенту, од нове луке у Перуу вредне три милијарде долара до плана за изградњу железнице која повезује обалу Јужне Америке на Атлантику и Пацифику.
"Тешко је замислити да ће лево оријентисани лидери који су дошли на власт последњих година у Чилеу, Боливији, Перуу, Колумбији и Мексику желети да, по налогу Бајденове администрације, погоршају своје односе са Кином, највећим трговинским партнером већине земаља Латинске Америке. Није изненађујуће што су скоро сви одбили да се придруже западним санкцијама против Русије", додаје се у анализи.
Усамљена битка
Раздор између САД и већег дела света постаће још јаснији касније овог месеца када се Индонезија, још једна земља економски превише зависна од Кине, нада да ће угостити Владимира Путина као и Си Ђинпинга на самиту Г-20 на Балију, пише Мишра.
Он истиче да су многи у Америци поздравили трендове који су се убрзали након пандемије и Путиновог "безобзирног напада на Украјину": одвајање од Кине и одржавање пријатељстава.
"Глобално, међутим, пословни лобији и економски интереси далеко су од тога да буду подређени безбедносним императивима дефинисаним у Белтвеју. У недостатку жељних бораца на Западу, али и на глобалном југу, Бајден може бити осуђен на усамљену битку", закључује колумниста "Блумберга".