Или пита расте, или ће свако добити мање парче: Улазак Украјине у ЕУ имаће монументалне последице

Руска Специјална војна операција подстакла је лидере Европске уније да озбиљно размотре примање Украјине у своје окриље - потез који би драматично преобликовао блок.

Сукоб у Украјини подстакао је до скора пасивну ЕУ на активнију улогу. Украјина, Молдавија и Босна и Херцеговина добиле су статус кандидата, отворени су преговори о приступу са Албанијом, а захуктали су се преговори и са другим кандидатима - Црном Гором, Северном Македонијом, Србијом и Турском, пише "Фајненшел тајмс".

Док лидери ЕУ говоре да је Украјина на "путу" ка чланству, многи званичници држава чланица и дипломате приватно се питају да ли ће се то заиста и догодити.

Не само да је Украјина земља у сукобу, већ би била и пета највећа чланица блока по броју становника (пре сукоба) и далеко најсиромашнија, што има импликације на то како би буџети ЕУ били подељени. Ипак, захтев Кијева да уђе у блок, више него било шта друго, покренуо је дубока питања о будућности читавог европског пројекта.

"Морали смо да направимо огромну промену у свом размишљању од почетка рата у Украјини. Сада видимо проширење као нешто што је постало неизбежно, као нешто што је потребно за стабилизацију нашег континента", рекла је "Фајненшел тајмсу" особа упозната са разговорима званичника ЕУ.

"Дакле, пошто смо то схватили, морамо хитно да разрадимо како ћемо све ово да урадимо и какве ће то монументалне последице по нашу имати у погледу финансија и доношења одлука", додао је избор.

Сукоб је можда довео до промена "политичких ветрова", али није променио непроменљиве изазове око капацитета ЕУ за проширење. У Бриселу и широм главних градова Уније, званичници се не питају само да ли Украјина може да спроведе дугу листу реформи потребних за придруживање ЕУ када се сукоб заврши, већ и да ли блок може да се реформише довољно да апсорбује Украјину.

С обзиром на то да украјински председник Владимир Зеленски инсистира на отварању преговора о придруживању до децембра, расте свест да се капацитет ЕУ да прихвати нове државе чланице не може једноставно игнорисати држањем улазних врата затвореним.

Дебата о томе како би проширење могло да промени ЕУ углавном се води приватно, пошто политичари настоје да избегну подстицање јавне дебате о нечему што може изазвати поделе.

Многе државе чланице, на пример, муче се да пронађу решења која избегавају прераду свеобухватних споразума ЕУ, што је дуготрајан и политички напоран процес који би захтевао референдуме у многим државама, нудећи домаће жариште за евроскептичне кампање.

Али одлука да се "капацитет апсорбовања" стави на дневни ред за разговоре између 27 лидера ЕУ у Гранади овог октобра одражава признање да се та тема више не може држати у тајности.

"Ради се о идентификовању проблема које треба да решимо пре него што се земље придруже", каже један дипломата ЕУ. "Морамо да размислимо шта то значи . . . како да обезбедимо да унија функционише?"

У овој фази, дискусије су више о идентификацији питања која би проширење поставило за ЕУ, а не о покушајима да се донесу било какве политичке одлуке. То је разумљиво с обзиром на то колико су изгледи за проширење заправо неизвесни.

Док су пад Гвоздене завесе и жеља да се интегришу бивше државе источног блока, као што је Пољска у западну демократију и капитализам, помогли да се направи јак аргумент за масовни улазак 10 земаља 2004, овај пут мотивација да се прихвати тренутни број кандидата мање је јасна.

Ово питање капацитета апсорпције своди се на две кључне теме. Прво, како би ЕУ реформисала свој буџет када би се суочила са новим чланицама које би вероватно биле нето корисници средстава ЕУ? Како би мање богате земље чланице реаговале на идеју да постану нето даваоци доприноса?

Друго питање је: које би институционалне реформе биле неопходне да би се осигурало да ЕУ може да обезбеди несметане процесе доношења одлука ако се унија састоји од чак 35 главних градова, у односу на садашњих 27. Неуспех у ревизији њених процедура могао би да спутава ЕУ, посебно у областима политике које захтевају једногласност.

Чланство Украјине би највише оптеретило финансије ЕУ. Како истиче нота интерног Савета ЕУ у коју је ФТ имао увид, две највеће области буџета ЕУ су Заједничка пољопривредна политика (ЦАП) и кохезија, или регионална потрошња, који заједно чине око 62 одсто седмогодишњег буџета ЕУ или око 370 милијарди евра сваки.

Прихватање Украјине, са пољопривредним земљиштем које премашује величину Италије и пољопривредним сектором који запошљава 14 одсто њеног становништва, променило би игру. Из тога следи да би Украјина постала највећи прималац средстава ЦАП-а, од којих се већина састоји од директних плаћања пољопривредницима или подршке дохотку.

Последице би биле озбиљне: други пољопривредници у Унији би морали да прихвате много ниже исплате или би ЕУ морала да пристане на велико повећање свог буџета за пољопривреду.

У Француској, где пољопривредни сектор има огроман утицај, политичке последице би биле застрашујуће. Исто важи и за земље које су се залагале за придруживање Украјине. Пољска, чији је председник Анджеј Дуда 2022. године позвао Украјину да искористи убрзани процеса чланства, годину дана касније је забранила увоз неких украјинских пољопривредних производа. Варшава је предузела акцију након што је пренатрпаност јефтиног жита изазвала бурне протесте њених фармера и захтевала од комисије да прошири те границе на друге производе овог лета.

"Украјина још није ни ушла у ЕУ, а већ је оштетила јединствено тржиште", примећује други дипломата ЕУ.

Када је реч о регионалном финансирању, у белешци коју је припремио истраживачки центар Бриселског института за геополитику за састанак за доручак пре самита, истакнути су високи улози. Већина садашњих кандидата за приступање, укључујући Украјину, има БДП по глави становника, мерен паритетом куповне моћи, испод Бугарске, чланице ЕУ са најнижим приходима.

"Логика кохезионе политике је да би средства морала бити преусмерена на нове чланице уније, на штету садашњих корисника, осим ако се не прикупи више прихода ЕУ", наводи се у документу о политици. Другим речима: Или пита расте, или свако добија мањи комад.

Још веће питање од новца, тврде неки бриселски званичници, јесте како би ЕУ обезбедила да настави да функционише.

Истрајавање на једногласном доношењу одлука о спољној или пореској политици постало би теже у проширеној ЕУ, с обзиром на могућност да једна држава може да стави вето и блокира било који предлог који јој се не свиђа – моћ коју Мађарска често користи.

Поред тога, велике државе које су навикле да спремно окупљају мањине које блокирају гласање - где правила ЕУ дозвољавају такозвано доношење одлука квалификованом већином - откриле би да би било изазовно окупљање довољно великих коалиција истомишљеничких држава чланица.

Идеја о фундаменталним реформама у доношењу одлука у ЕУ подиже изгледе да ли ће бити потребна промена уговора да би се омогућило проширено чланство. Али дипломате виде малу подршку реформи споразума у већини престоница, с обзиром на страх да би то отворило Пандорину кутију додатних захтева.

Уз то, не треба заборавити да је за ЕУ приступање Пољске и Мађарске, које су и даље у сукобу са Комисијом у погледу усклађености са правним стандардима, било искуство које оставља ожиљке.

Како је приметио један дипломата ЕУ, неке постојеће престонице ће инсистирати на изузетно снажним мерама заштите у новим државама чланицама за заштиту владавине права и независности правосуђа. Биће потребни и кораци за јачање примене правила јединственог тржишта, упозорава дипломата.

Даља питања се односе на временске оквире према којима би постојеће државе чланице пристале да се отворе за слободу кретања нових чланица. Затим су, наравно, безбедносне импликације апсорпције земље попут Украјине, са њеним сукобом са Русијом, као и балканских земаља које остају жариште етничких тензија.

За сада чланство Украјине остаје у домену хипотетичког. Током посете Кијеву у мају, председница Комисије Урсула фон дер Лајен признала је да би "неки могли помислити да је немогуће, невероватно или превише далеко говорити о слободној и мирној Украјини у Европској унији". Али, додала је, "Европа се труди да немогуће учини могућим".

Неке дипломате не деле њен оптимизам и сумњају да ли ће се то икада остварити. Приватно, они се односе на перспективу чланства Кијева у ЕУ као на "ако" не "када".