Свет

Ко је изгубио Украјину? Како су четири америчке администрације истрајно радиле на изазивању сукоба

Напор да се поново испише историја дешава се у реалном времену
Ко је изгубио Украјину? Како су четири америчке администрације истрајно радиле на изазивању сукоба© Tanjug/AP Photo. File

Како постаје све теже негирати оно што се дешава на бојном пољу у Украјини - жестоки сукоб са стотинама хиљада жртава - мејнстрим медији настављају да представљају сукоб тако да окупе јавност чији ентузијазам за ову најновију америчку прекоморску авантуру нестаје пред дугом и тешком реалношћу.

Оно што медијски апаратчици естаблишмента покушавају да ураде, пише за "Американ конзерватив" Џејмс Карден, светник Стејт департмента за америчко-руске односе у Обаминој администрацији, је да извуку сукоб у Украјини из контекста, избришу њену сумњиву историју и представе га у најједноставнијем облику - као борбу између добра и зла.

То је стратегија која има за циљ да се избегне сваки значајнији разговор о томе како су Русија и Запад дошли до ове, после Кубанске ракетне кризе, најопасније тачке у својим односима.

Циљ ове медијске пропаганде је, наводи Карден, да збуни и "подетињи" Американце толико да не буду у стању да схвате шта се заправо дешава у Украјини и зашто. Са друге стране, наводи експерт, разлог томе је што мејнстрим медији постављају основе за оно што ће уследити када постане свима јасно да је Украјина изгубила рат.

Од Мајдана, шачица нас је упозоравала на опасност од избијања рата између Русије и Запада. Десет година је мала група писаца и мислилаца позивала на мирно решење кризе у Украјини, наизалећи на осуде, исмејавања, шиканирања и етикете да су "терористи". Због изношења истине о ономе што се догодило у источној Украјини 2014. нашли су се и на листи за одстрел Кијева.

Док се сукоб у Украјини приближава катастрофалном финалу, јасно је да ће они који су одговорни за овај сукоб, као и они који од почетка подржавају ову сумануту и непотребну конфронтацију, платити исту цену као и архитекте и највијачи фијаска у Ираку - апсолутно никакву.

Заговорници суздржаније спољне политике, наводи се у тексту "Америкен конзерватива", требало би да се припреме за још гаднији период оптужби и упирања прстом него у време "Русијагејта" (оптужби да се Москва мешала у америчке изборе).

Другим речима, припремите се за питање "Ко је изгубио Украјину" и литанију оптужби о непатриотском понашању Американаца који су се противили сукобу које ће изнети парада Источноевропејаца и њихов моћни лоби у Вашингтону.

Корпоративни медији и њихови бројни прогресивни и либерални савезници у Конгресу ће се, са великим ентузијазмом, ухватити за руке са својим другарима неоконзервативцима како би кривили друге. Наставиће да контролишу параметре јавног дискурса са истом садистичком ефикасношћу са којом су третирали критичаре сада дискредитоване идеје о "дослуху" између Трампове кампање и руске владе.

Највећа трагедија је, наводи Карден, што Украјина није морала да буде изгубљена... Да су послушани савети да је неутралност најбољи начин да Украјина преживи, ужасна искушења кроз која сада пролази украјински народ била би избегнута.

Да су САД и НАТО одустале од свог обећања, датог у Букурешту 2008. године, да ће Украјина и Грузија "постати" чланице Алијансе, примирје између Русије и Украјине би се успоставило. Уместо тога, идеозоли су били за воланом протекле четири америчке администрације (Буш, Обама, Трамп, Бајден). А идеја да Украјина има "право да бира сопствене савезе", а ми смо дужни да јој то омогућимо, постала је третирана као Свето писмо.

Украјински пораз ће појачати наратив, који су током протекле деценије мукотрпно изградили исти људи који су САД довели до катастрофе у Ираку, да су амерички интереси неодвојиви од благостања етно-националистичке клептократије 4.000 миља далеко од наших обала.

Пре два века, британски државник Џон Брајт упозорио је да се "не следе визионарски фантоми у свим деловима света док ваша сопствена земља трули изнутра". Ипак, за ове људе, визионарски фантоми су све што виде. За ове људе (многи су тек недавно стигли у земљу у чије име мисле да могу да говоре) "добар" Американац је онај који се одриче сваке одговорности или бриге за своје суграђане у корист грозничаве идентификације са страном земљом.

А ако то постане основна мера за то шта значи бити добар Американац, онда ће будућност САД мрачна, наводи Карден.

Аутор текста у "Американ конзервативу" ипак подсећа да има наде за Сједињене Државе.

Догодине, бирачи ће имати прилику да пошаљу поруку администрацији о њеном вођењу ратова. Постоје алтернативе, ма колико несавршене, за клику либералних и прогресивних ратних јастребова који су сада на власти, и који годинама не само да су украјинским лидерима давали чудесно лоше и непромишљене савете, већ су серијски обмањивали амерички народ о размерама опасности.

Избор између рата и мира је превише важан да бисмо га препустили онима чије су нас грешке уопште довеле овде, закључује Карден за "Американ конзерватив".

image