Доналд Трамп је можда хвалисавац и лажов, али је као председник био одговоран за историјске промене у спољној и унутрашњој политици САД које је Џозеф Бајден преузео и на њима изградио своју политику, пише колумниста "Фајненшел тајмса" Гидеон Рахман.
Шта чини председништво заиста историјским? У суштини, то захтева радикалан раскид са прошлошћу - чије последице и премисе онда прихватају и апсорбују ваши политички противници. Френклин Рузвелт је то урадио са "Њу дилом". Линдон Џонсон је то учинио са Законом о грађанским правима. Роналд Реган је то учинио са политиком дерегулације и смањења пореза, која се данас обично назива неолиберализмом.
Председници који су дошли после Регана су у суштини прихватили његову филозофију слободног тржишта. Бил Клинтон је прогурао Северноамерички споразум о слободној трговини. Џорџ В. Буш је пожелео добродошлицу Кини у Светску трговинску организацију (СТО). Обамина администрација радила је на америчко-кинеском билатералном инвестиционом споразуму и договорила Транс-пацифичко партнерство (ТПП), нови трговински споразум.
Трамп је, међутим, одбацио проглобализацијски консензус из претходних 40 година. Оптужио је Кину да се смеје Америци и да је силује. У свом инаугурационом говору, он се жалио на "покољ Америке" за који је окривио глобализацију.
Трамп је првог дана свог мандата извукао Америку из ТПП-а. У 2017, САД су уложиле свестан напор да спутају СТО блокирајући именовање нових судија у њеном апелационом суду. Трампов трговински представник Роберт Лајтхајзер увео је низ царина Кини. Трамп је такође поново преговарао о Нафти, која је преименована у УСМЦА (САД, Мексико, Канада). Све је то било оправдано у име враћања индустријских послова у САД.
Ново ривалство са Кином било је и геополитичко. Стратегија националне безбедности Трампове администрације, објављена 2017, учинила је "такмичење великих сила" са Кином и Русијом централним делом свог приступа свету.
И шта је Бајден урадио са свим овим "чудним ср*њем" - како га је назвао Буш на Трамповој инаугурацији? Уместо да га одбаци на једну страну, његова администрација је задржала већину ових политика из Трампове ере и наставила да гради своју политику на њима. Није покушао да се поново придружи ТПП-у и наставља да блокира жалбени суд СТО. Приватно, неки званичници администрације кажу да је била грешка икада дозволити Кини да приступи СТО. Трампове царине на Кину и даље су на снази.
Ова администрација је такође прихватила концепт ривалства великих сила са Кином. Бајденова стратегија националне безбедности описује Кину као "најважнији" геополитички изазов за Америку.
"Бајденомија", председникова амбициозна и интервенционистичка економска политика, вођена је Трамповом жељом да реиндустријализује Америку и обнови средњу класу, пише "Фајненшел тајмс".
Бајденов тим може да тврди да је његова политика систематичнија од политике Трампове администрације и да садржи неке нове елементе. Исто тако, Бајденови напори да обузда кинеску моћ мање су подложни председничким хировима. Трамп је тежио да једним дахом повреди Кину, а другим похвали кинеског лидера Си Ђинпинга. Вероватно је своје царине видео као средство за евентуално преговарање о бољем трговинском споразуму са Кином, све док пандемија пореметила све напоре за побољшање односа са Пекингом.
Бајденова администрација је мање уско фокусирана на трговински биланс САД и Кине, и чини систематичније напоре да ограничи извоз кључних технологија у Кину. Бајденов тим такође може да тврди да је уложио много више новца у напоре за реиндустријализацију САД него што је то учинио Трамп, наводи спољнополитички коментатор "Фајненшел тајмса".
Али то су углавном разлике у примени, а не у основној филозофији. Колико год да не желе то да признају, Бајденов тим је почео да дели многе Трампове основне претпоставке – о трговини, глобализацији и ривалству са Кином.
Два фактора су подстакла ову поновну процену. Прво, Трампова победа 2016. приморала је демократе да много озбиљније схвате невољу и бес америчких радника. Бајденова администрација је закључила да више не може да продаје глобализацију америчком народу и напустио начела слободне трговине која су пригрлиле "нове демократе" Била Клинтона 1990-их.
Бајденова администрација такође верује, као што је Трамп тврдио, да је 40 година америчке политике према Кини у ствари пропало и да Кина на челу са Комунистичком партијом никада неће бити "одговорна страна" у међународном систему.
У важним аспектима, стога, Трамп је донео трајну револуцију у спољној и унутрашњој политици САД.
За многе у Вашингтону, Трамп је варварин, чије ће наслеђе увек бити његов напад на амерички демократски систем. Али можда је био потребан варварин који разбија табуе да би направио тако одлучујући прекид са 40-годишњим консензусом о трговини, глобализацији и Кини, закључује аутор текста.