Земље Брикса су важан економски фактор, али и глобални политички фактор. Многе од ових држава су богате и моћне економије у успону и виде Брикс као начин да се створи други свет, не само мултиполарост, него други економски поредак, рекла је за РТС професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић.
Пријем нових чланица и дедоларизација, две су главне теме на Самиту Брикса који се одржава за две недеље у Јоханесбургу. Чланице Бразил, Русија, Индија, Кина и председавајућа Јужноафричка Република разматраће захтеве 23 државе за чланство, међу којима су и Венецуела, Египат, Уједињени Арапски Емирати, Аргентина. Блок који се посматра и као контратежа Групи 7, најразвијенијих држава света, представља 40 одсто светске популације и 26 одсто глобалне економије.
Професорка каже да Брикс предводи тренд избегавања долара, да се за сада ради на обрачунској валути и да су предлози да она има златно покриће. Нова развојна банка БРИКС-а даје кредите чланицама за инфраструктурне и друге пројекте, како би се подстакао одрживи развој и смањило сиромаштво. Митровићева на самиту очекује пријем неколико нових чланица.
"Брикс годинама ради на овом питању и изазива интересовање оних држава које би волеле да у међусобном трговању не користе долар или не користе евро, него неку трећу валуту или националне валуте и годинама настоје да дођу до решења, које би им то омогућило. Саме земље оснивачи Брикса, а ту имамо Кину као највећу трговачку силу света, другу економију света или по паритету куповних снага највећу светску економију и свих пет чланица су чланице Г20. Оне јесу неке од највећих економија света оне имају и највећи број становника планете, поседници су напредних технологија и ресурса", рекла је Драгана Митровић.
Она је истакла да су од увођења другог таласа санкција Русији, земље уочиле додатну опасност да због политичких разлога, могу да буду мета санкција. Осим тога, како је навела, много је јефтиније трговање у неким другим валутама и зато постоји видели тренд трговања у јуанима, рубљама, рупијима, у другим националним валутама.
Додала је да нису све те земље чланице Брикса, да су неке из Шангајске организације за сарадњу или Асеана, али да су такође донеле одлуку да неће убудуће да тргују ни у доларима, ни у еврима, ни у јенима.
Америчка министарка финансија Џенет Јелен је рекла да је доминација долара ипак неупитна - тренутно 88 одсто међународних трансакција се одвија у америчкој валути. Драгана Митровић је, међутим, истакла да је тај тренд у опадању.
"То се поготово односи на капиталне трансакције, пошто је Америка глобално финансијско чвориште за инвестирање и за сливање капиталних трансакција. Таква реаговања говоре да им се не допада то што се дешава и да је тренд избегавања долара нешто што би волели да зауставе", објаснила је професорка.
Она је рекла и да не очекује да ће Самит Брикса дати нову валуту, јер та нова валута не би био неки нови новац, који би се ковао и штампао, пошто ове државе немају заједничку монетарну политику и усклађеност правних и економских политика, али да се ради на дигиталној или обрачунској валути и предлози су да она има златно покриће.
"На овом Самиту ће они изаћи са предлозима, наравно на техничком нивоу ће се радити, пошто Брикс има и Развојну банку, која даје кредите земљама чланицама за инфраструктуру и друго, који могу помоћи у одрживом развоју, што је јако битно чланицама за смањење сиромаштва и неједнакости и побољшање њихове позиције на економској сцени. Настојање је да се нађу примењиви механизми да оне тргују у националним валутама, како би се оне оснажиле, а ако западну у кризу, онда ће ту Развојна банка Брикса подржати њихове економије", рекла је Драгана Митровић.
Зашто је Брикс тако привлачан?
Око 30 држава је заинтересовано за улазак у Брикс, а 23 су поднеле формалне захтеве. Међу њима - Венецуела, Египат, Уједињени Арапски Емирати, Аргентина, Иран.
"Ове земље нису по дефиницији изазивачи најразвијенијих земаља света, али по ономе што раде, оне мењају постојећи поредак. Вест, која је показала стање економије Америке је да је Кина, као највећа трговачка нација света, прошле године више трговала у властитој валути него у доларима. Знамо да тако тргују Кина и Индија, Кина и Турска, Кина и Уједињени Арапски Емирати. Сада се и трговина неким кључним енергентима, храном одвија у неким другим валутама, а не у доларима", рекла је Драгана Митровић.