Британски морнарички официр: У чему је значај маневара Кине и Русије код Аљаске

Пре два дана, једанаест руских и кинеских ратних бродова окупило се код обала Аљаске у највећем скупу ове врсте до сада. Америчка морнарица је као одговор у њиховом правцу послала четири разарача. Сви ови бродови су се сада разишли, наизглед без интеракције.

У основи, пише за "Телеграф" Том Шарп, бивши британски морнарички официр, постоје два разлога зашто се морнарице окупљају и раде заједно на овај начин. Оба разлога су једноставна – да изврше утицај (први задатак) и да се припреме за борбу (задатак два).

Први задатак, поморски утицај, покрива широк спектар активности које се одвијају даноноћно широм света и често се о њима ништа не зна. Активности се крећу од патролних бродова који посећују луке у Индо-Пацифику, преко фрегата које прате руске ратне бродове док пролазе кроз Ламанш, до сигнализирања Аргентинцима да је подморница на нуклеарни погон кренула ка њима, или постављања носача авиона уз нечију обалу. Порука "имамо ово и не плашимо се да то користимо" је суштина ових активности у којима морнарице проводе много времена.

У овом недавном случају, кинеска и руска порука пријатељима и непријатељима била је: "Можемо да радимо заједно, далеко од куће и некажњено".

Да ли је то само по себи провокативно? Не баш, а осим тога, то је иста порука коју је ударна група носача Краљевске морнарице послала распоређивањем у Индо-Пацифику 2021, и иста порука коју амерички ратни бродови шаљу све време.

Други задатак је занимљивији – припрема за оно што се дешава када први задатак не успе. Синхронизовано управљање ратним бродовима је много теже него што би Холивуд веровао и потребна је стална вежба. Окупљање на једном месту у формацији за фотографију је једна ствар: учење како да се борите заједно је нешто сасвим друго.

Мрежа која је потребна да би бродови били способни да се боре заједно протеже се далеко изван самих платформи. Обавештајни системи, логистика, комуникације, наређења, правила ангажовања, све то захтева висок степен заједништва и разумевања за рад. НАТО бродови овде имају предност јер углавном сви раде користећи исте правилнике, али чак и тада могу да прођу дани да би се сви усагласили. Прва недеља мултинационалне поморске вежбе која се одржава код Шкотске два пута годишње се с разлогом зове фаза интеграције – а то су земље које стално заједно управљају ратним бродовима, наводи Шарп у ауторском тексту за "Телеграф".

"Ово најновије окупљање кинеске и руске морнарице испунило је оба задатка. Моја процена је 80/20 у корист утицаја – овде је реч о томе, на нас је утицало распоређивање. Биће потребно много више праксе да Кина и Русија буду у стању да се боре заједно, али то је почетак", навео је он.

Друга ствар коју је ово распоређивање учинило је да се истакне стратешки значај Аљаске, ове огромне државе коју су САД купиле од Руса 1898. за 7,2 милиона долара и која је чак и данас удаљена само 50 миља од руске територије.

Аљаска даје САД упориште на високом северу, делу света где се сукоб у неком тренутку осећа неизбежним упркос растућој снази НАТО-а: свака арктичка држава осим Русије ускоро ће бити у НАТО-у. Богата је нафтом и гасом, а 29 одсто Аљаске је покривено глечерима. Алеутска острва, која се протежу око 1.200 миља ка западу, дом су радарске станице "Кобра дејн", прве линије одбране САД од напада балистичким пројектилима. Иако је густина насељености Аљаске таква као када би на Менхетну живело само 16 људи, то је ипак једно од најнасељенијих места на далеком северу. Аљаска је важна, наводи Шарп.

Алеутска острва су овде релевантна јер се кинеско-руско окупљање одвијало близу њих, а не на копну Аљаске. Правно, импликације су исте, али практично нису. Када би се Сили острва (у Келтском мору) протегла на пола Атлантика, наш одговор на руске ратне бродове који тамо делују био би другачији од оних који се усидре у Мореј Фирту, заливу у Северном мору, на североистоку Шкотске.

Али шта би био прави одговор? Америчка морнарица је овога пута послала четири разарача – што је наишло на опште одобравање. Одлука да се прошлог септембра пошаље један брод обалске страже за пресретање седам руских и кинеских ратних бродова није, пише Шарп.

"Одговарајући ниво одговора је тежак јер у потпуности зависи од вашег филозофског става. Године 2016, разговори у британском Министарству одбране око руског носача 'Кузњецов' који је кренуо кући кроз Канал кретали су се од "пусти то – не потпируј њихову пропагандну машинерију" до "хајде да све покренемо и покажемо им колико смо моћни", додаје он.

Ваш став ће одредити шта сматрате правим одговором. Често се ове филозофске расправе решавају саме од себе када се сусретну са хладном реалношћу расположивих ресурса. У овом случају, импресивна је америчка морнарица која има четири разарача на располагању за пресретање у кратком року. Такође, није све у: морнарица против морнарице - подједнако је важно имати обавештајне, надзорне апарате и авионе за откривање и праћење бродова, а затим послати поруку која каже да радите и једно и друго.

Да Руси и Кинези повећавају интензитет ових сусрета, важно је када се посматра њихов стратешки однос уопштено. Очи се неизбежно окрећу ка Тајвану када се говори о сукобу са Кином, али шта све ово значи на далеком северу или на Блиском истоку, који пружа простор за неслагање између две силе последњих месеци? Да ли ће ова сарадња променити њихове дискусије о Украјини? Као и увек са заједничким вежбама, разговори сежу много дубље од самих бродова.

А када се одговори на ова питања, да ли ће америчка војска променити своје присуство на Аљасци? Тамо има девет америчких база, али ниједна не припада морнарици или маринцима. Америчка морнарица има два ледоломца, Русија их има 54. Да ли би површински бродови америчке морнарице требало да тамо чешће делују? Сваки такав потез ће значити да се ресурси неизбежно морају узети однекуд, наводи се у Шарповом тексту.

Површински ратни бродови који се састају и оперишу са савезницима је пракса стара колико и морнарица, као и коришћење законског права да се делује на отвореном мору. Таква распоређивања утичу на пријатеље и одвраћају противнике, а затим пружају драгоцене прилике да научите како да се борите заједно, ако то одвраћање не успе.

"Моја процена је да Русија и Кина још морају да напредују у том погледу. Занимљивије ће бити пратити шта то значи за њихов политички однос и шта значи за амерички оперативни положај у том делу света", закључује Шарп који је током каријере имао контакте са руским бродовима и подморницама.