Како се сукоб у Украјини одуговлачи упркос невиђеним санкцијама против Русије, на Западу почиње да се осећа "замор од Украјине". Већина Американаца се сада противи да Конгрес одобри даљу војну и економску помоћ Кијеву, показала је анкета Си-Ен-Ена.
Лакше је наставити са финансирањем и наоружавањем земље када ствари иду добро. Али офанзива Украјине не иде добро упркос обуци на Западу и опремању украјинских формација новим оружјем вредним десетине милијарди долара, пише "Хил".
Након што је почетком јуна почела дуго најављивана офанзива, Украјина је у само прве две недеље изгубила чак 20 одсто новоиспорученог наоружања. Заустављена офанзива разбила је наде НАТО-а о великом војном продору против Русије, која и даље контролише скоро петину Украјине.
У међувремену, недостатак напретка украјинске офанзиве ставља председника САД Џозефа Бајдена у незгодну позицију. Али, уместо да преиспита своју стратегију, он само расипа доларе и нада се чуду - евентуалном украјинском војном продору или политичком преокрету у Москви.
Само дијалог и дипломатија могу да зауставе сукоб, који, за разлику од претходних војних акција страних сила на суверене државе, има глобални утицај у виду поскупљења хране и горива и повећане инфлације. То је углавном зато што се сукоб обликовао као нека врста прокси рата између великих сила, супротстављајући Русију блоку који предводи Америка.
Бајден је, држећи врата дипломатије са Русијом затвореним, молио Кину да стабилизује кинеско-америчке односе директним преговорима. Председник је овог лета послао низ високих званичника у Пекинг, укључујући директора ЦИА Вилијама Бернса, државног секретара Ентонија Блинкена, секретара финансија Џенет Јелен и "климатског цара" Џона Керија.
Недостатак конкретних резултата ових посета довео је до ненајављеног путовања Хенрија Кисинџера, 100-годишњег бившег државног секретара у Пекинг, који је охрабрио Бајденову администрацију да усвоји помирљивији приступ Кини.
Чињеница је да што су Сједињене Државе више продубљивале своје учешће у сукобу у Украјини, Бајден је више настојао да умири Кину у нади да ће спречити кинеско-руску осовину против Америке.
Санкције које предводе Американци против Русије, међутим, помажу у унапређењу комерцијалних и стратешких интереса Кине, а не притискају Владимира Путина да седне за преговарачки сто. У извештају Фондације слободна Русија са седиштем у Вашингтону, Кина је названа "највећим добитником" западних казнених мера против Москве.
Још злокобније, неуспех најстрожег режима санкција на свету да натера Русију на колена, пише "Хил", могао би да охрабри кинеске планове са Тајваном, посебно зато што би сличне санкције против Пекинга имале још мањи утицај. На крају крајева, кинеска економија је око 10 пута већа од руске. Као што је Путин био јасан у вези са својим плановима за Специјалну војну операцију у Украјини, тако је и кинески председник Си Ђинпинг био изричит у вези са Тајваном.
Ипак, САД још не дају довољан значај одвраћању кинеског напада на Тајван. Укупан пакет потрошње од 1,65 билиона долара који је Конгрес усвојио крајем прошле године укључивао је 45 милијарди долара додатне помоћи Украјини, али само две милијарде долара за Тајван. Помоћ Тајвану је била у кредитима, а не у грантовима.
У међувремену, украјински сукоб је доспео у ћорсокак на бојном пољу, при чему ниједна страна није у позицији да направи значајан напредак, а камоли да оствари потпуну победу, тврди "Хил".
Продубљивање америчке умешаности у оно што је сада рат исцрпљивањем може да исцрпи само западне војне ресурсе. То би поткопало америчку снагу у време растућих безбедносних изазова у Индо-Пацифику. Заиста, поплава америчког оружја у Украјини већ слаби америчку војну снагу у Азији, наводи портал.
Сукоб у Украјини открива и нека кључна западна војна ограничења. Америка, а не Русија, остаје без кључне муниције. Бајден је у недавном интервјуу за Си-Ен-Ен признао: "Ово је рат муницијом. И њима (Украјини) понестаје те муниције, а нама је мало остало". Због тога, објаснио је Бајден, "није нам преостало ништа друго него да пошаљемо Украјини касетне бомбе".
Дипломатски напори да се постигне споразум о прекиду ватре требало би да буду природна последица тренутног војног застоја у Украјини. Корејски рат 1950-53 био је у ћорсокаку две године пре него што је закључен споразум о примирју. Слично дуго одлагање у постизању споразума о прекиду ватре у садашњем сукобу донело би већа разарања Украјини.
Истина је да су се САД обавезале да ће обновити суверенитет и територијални интегритет Украјине. Међутим, како нема наде да ће се Русија повући са територија на истоку и југу Украјине, дуготрајни сукоб није у интересу Америке.
Баш као што је Хладни рат створио Источну и Западну Немачку, Северни и Јужни Вијетнам и још постојећу Северну и Јужну Кореју, вероватни исход садашњег сукоба – колико год да се чинио непријатним – био би украјински сегмент под руском контролом који би служио као стратешки тампон Москве против НАТО-а и крње Украјине која је повезана са (али није део) НАТО-а, закључује "Хил".