Након вишемесечне шатл дипломатије Вашингтона и Ријада, назиру се обриси плана администрације председника САД Џозефа Бајдена за нормализацију односа Израела и Саудијске Арабије. Председник Америке на тај начин жели преобликује геополитику региона, међутим, на том путу очекују га велики изазови и препреке, пише "Фајненшел тајмс".
Ситуација је компликована. Саудијска Арабија би требало да успостави формалне односе са Израелом, доносећи наду да ће и друге муслиманске државе следити њихов пример. Ријад би заузврат тако себи осигурао више америчке војне помоћи за цивилни нуклеарни програм. Поред тога, Краљевина би, такође, тражила да Израел учини уступке Палестинцима поводом њихове тежње за државношћу.
Две регионалне силе би тада појачале билатералну безбедносну сарадњу.
То би представљало један од најзначајнијих споразума у новијој геополитичкој историји Блиског истока, који би Израелу донео награду за дипломатске односе са једним од лидера сунитског муслиманског света и чуваром два најважнија исламска света места. За Бајдена би то представљало спољнополитичку победу у тренутку у ком интензивира кампању за изборе 2024. године, оцењује лист.
Питање стварања трајног мира између Израела и његових арапских суседа мучило је америчке председнике више од пола века, али је такође постало препознатљиво достигнуће у спољној политици многих Бајденових претходника.
Иако ниједан није решио дуготрајан израелско-палестински сукоб, Споразум Џимија Картера у Кемп Дејвиду са Египтом и Споразум Била Клинтона у Ослу са Палестинским властима обезбедили су им Нобелову награду за мир.
САД ће тешко преговарати о саудијским захтевима и требаће им одобрење скептичног Конгреса, објашњава "Фајненшел тајмс". Израел би могао да одбије уступке Палестинцима које би Ријад могао да захтева. Притом, како се ближе амерички избори, прозор за постизање споразума се може затворити у року од шест до девет месеци, наводе људи упознати са преговорима за ФТ.
Саудијска Арабија је одавно навела да би палестинска држава била предуслов за било какав договор, као што је наведено у њиховој арапској мировној иницијативи из 2002. године која је понудила признање Израела уколико се та држава повуче са окупираних арапских територија. Саудијски министар иностраних послова принц Фаисал бин Фархан поновио је тај став ове године, иако је признао да би нормализација са Израелом била од користи региону.
Известан напредак је, како се наводи, постигнут након што су краљевину у јуну посетили и Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливан и државни секретар Ентони Блинкен. На састанку са саудијским престолонаследником Мохамедом бин Салманом, Блинкен је указао да су САД отворене за саудијске нуклеарне и безбедносне захтеве. Блинкен је убрзо након састанка телефоном разговарао са израелским премијером Бењамином Нетанијахуом.
Анонимни израелски званичник је за ФТ навео да верује да је повећан ангажман САД у Ријаду можда био одговор на успех Кине у посредовању у споразуму између Саудијске Арабије и Ирана у марту.
"Мислим да ће Саудијци бити приморани да направе избор између САД и Кине", рекао је израелски званичник. "Мислим да нема шансе да добију споразум о одбрани без јасног заузимања америчке старне".
Ипак, саудијско-амерички споразум би морао да превазиђе још неке незгодне елементе, попут непријатељства Конгреса према Ријаду након убиства новинара Џамала Кашогија 2018. и недавне одлуке Саудијске Арабије да смањи производњу нафте.
Ријад је годинама тежио нуклеарној сарадњи са САД, па је чак и потписао меморандум о разумевању по том питању 2008. године, али је напредак заустављен за време Трампове администрације, у тренутку у ком су односи између Ријада и Вашингтона чак били топлији.
Амбиција Саудијске Арабије да обогати уранијум на сопственом тлу биће тешка за САД, које желе да Ријад пристане да не развија технологије обогаћивања или поновне обраде које би могле да омогуће производњу нуклеарне бомбе. САД такође желе да Ријад потпише додатни протокол са Међународном агенцијом за атомску енергију УН-а, дајући им већи надзор над саудијским плановима у вези са нуклеарним оружјем.
За САД ће такође бити тешко да испуне безбедносне захтеве Саудијске Арабије, поготову жељу Ријада за пактом који би гарантовао америчку помоћ у случају напада на краљевину.
Тај захтев би вероватно био превелики за Белу кућу или Конгрес, иако бивши званичници кажу за ФТ да би Вашингтон ипак могао да "понуди мало шаргарепе Ријаду". Требало би узети у обзир и да су се САД обавезале да ће одржати израелску "квалитативну војну предност" у региону.
Примере потешкоћа можемо видети на споразуму САД и Уједињених Арапских Емирата. Када су УАЕ пристали да нормализују односе са Израелом 2020. године, јеврејска држава је обећала да неће спровести у дело претње о окупирању Западне обале, док је Трампова администрација обећала да ће Емирати добити већи приступ америчком војном асортиману, укључујући напредним Ф-35 борбеним авионима.
Ипак, преговори САД и УАЕ о продаји авиона Ф-35 су од тада заустављени, при чему је Вашингтон забринут да ће осетљиве информације процурити у Кину, а Абу Даби фрустриран ограничењима везаним за потенцијално коришћење авиона, рекли су извори за ФТ.
Сваки велики договор САД, Саудијске Арабије и Израела такође може зависити од тога да стране пристану на значајније уступке Палестинцима, много веће него што их подразумева Абрахамов споразум, који, упркос повлачењу претње о анексији делова Западне обале, није успео да спречи наставак ширење израелских насеља.
"Део кључног фактора заправо није у Вашингтону, он заиста јесте у Јерусалиму. Нејасно је шта ће, ако ишта, Ријад захтевати од Израелаца у вези са палестинским сукобом", рекао је рекао је Џонатан Лорд, директор департмана за Блиски исток безбедности у Центру за нову америчку безбедност.
Извори упознати са саудијским ставовима кажу да краљевина верује да палестински лидери - који нису страна у преговорима - морају да буду флексибилнији према Израелу, што би заузврат могло да дозволи САД да изврши притисак на Израел, који би онда учинио уступке Палестинцима.
Још једна у низу препрека је сама израелска влада, пише ФТ. Нетанијаху никада није понудио више од површне подршке палестинској државности и више пута је говорио да неће дозволити било какве уступке за које сматра да представљају претњу израелској безбедности. Дипломате такође не очекују да ће он учинити било какве уступке по питању Јерусалима, чији је статус споран, посебно након што га је Трамп признао као главни град Израела и тамо 2018. године преселио америчку амбасаду.
За Израел компромиси по питању територије нису извесни, закључио је званичник који је желео да остане анониман за "Фајненшел тајмс".