Побуњеници који су крајем јула преузели власт сменивши председника Мохамеда Базума у Нигеру јављају да је француска војска напала војнике председничке гарде и нарушила ваздушни простор, преносе "РИА Новости".
Национални савет за одбрану отаџбине, формиран после пуча, наредио је да се подигне ниво претње.
Представник Националног савета Амаду Абдраман рекао је у обраћању на локалној телевизији да су француске снаге "једнострано ослободиле заробљене терористе" и полетеле војним авионом из Нџамене у Чаду, намерно "прекинувши сваки контакт са контролом ваздушног саобраћаја након уласка у наш ваздушни простор".
Француска је одбацила оптужбе побуњеника у Нигеру за нарушавање ваздушног простора земље и ослобађање "терориста", јавила је агенција Франс прес позивајући се на извор у Министарству спољних послова земље.
"Јутрошњи лет је координисала и одобрила нигеријска војска. Француске оружане снаге нису ослободиле ниједног терористу", наводи агенција.
Што се тиче свргнутог председника Нигера Мохамеда Базума он неће поднети оставку, како је то рекао за "РИА Новости" његов саветник Антинекар Ал-Хасан.
"Ништа није потписао и неће поднети оставку. Радије ће умрети него поднети оставку", одговорио је саветник.
Он је осудио санкције које је Нигеру због пуча у овој земљи увела Економска заједница западноафричких држава (ЕКОВАС).
"То је незаконито и нелегитимно. Ми смо против санкција. Неће патити хунта, патити ће народ Нигера", рекао је саветник Базума.
Санкције ЕКОВАС-а осудило је и неколико бивших председника и премијера Нигера у заједничком писму у којем се тражи њихово укидање.
Ал-Хасан је рекао руској агенцији да су вођени разговори са представницима ЕКОВАС-а, Европске уније у Уједињених нација, али не и са побуњеницима за које је рекао да одбијају преговоре.
Крајем јула припадници председничке гарде сменили су шефа државе Мохамеда Базума, затворили границе и увели полицијски час. Пре тога су блокирали председничку палату у престоници Нијамеј.
Одговорност за државни удар преузео је "Национални савет за одбрану отаџбине", на челу са командантом гарде генералом Абдурахманом Чианијем.
Лидери већине западних земаља и регионалне организације ЕКОВАС осудили су пуч.
Наиме, ЕКОВАС је 30. јула на ванредном самиту о ситуацији у Нигеру запретио да ће предузети акцију, све до употребе војне силе, ако побуњеници не успоставе уставни поредак и врате свргнутог председника на власт у року од недељу дана. Ултиматум је истекао у недељу.
Портпарол Европске комисије Петер Стано рекао је да ће ЕУ "подржати све напоре ЕКОВАС-а да реши ситуацију". Брисел рачуна на преговоре, али су побуњеници одбили да прихвате делегацију ЕКОВАС.
Дан раније, Си-Ен-Ен је јавио да су Оружане снаге Нигера распоредиле појачање у престоници како би се припремиле за могућу војну интервенцију. Како јавља радио станица РФИ, у интервенцију би могла бити укључена војска Нигерије, Сегенала, Бенина и Обале Слоноваче.
Италијански министар спољних послова Антонио Тајани успротивио се војној интервенцији западних земаља, рекавши да ће се то схватити као нова колонизација.
Министар одбране Чада Дауд Јаја Брахим нагласио је да његова земља неће учествовати ни у каквим војним операцијама на територији Нигера.
Од 1990. године ЕКОВАС је водио седам одвојених сукоба у западној Африци како би заштитио омиљене владаре Запада широм региона. У међувремену, од 1960. до 2020. године, Париз је покренуо 50 одвојених отворених интервенција у Африци.