Вођа побуњеника који су преузели власт у Нигеру, командант гарде генерал Абдурахман Чиани потписао је декрет о формирању прелазне владе, пренео је "Актунигер".
"Председавајући Националног савета за одбрану отаџбине, шеф државе, потписао је 9. августа 2023. године указ о именовању чланова владе", пише извор.
Кабинет чини 21 министар, а, према достављеном списку, само неколико људи има војне чинове.
Премијер Нигера кога су именовали пучисти Ламин Зеин Али Махаман је економиста по образовању. У периоду од 2003. до 2010. био је министар финансија, када је изгубио ту функцију због државног удара.
Нови премијер је недавно био представник Афричке развојне банке у Чаду, Обали Слоноваче и Габону. Своју нову функцију шефа владе комбиноваће са дужностима министра економије и финансија.
Како преноси извор, нови министар спољних послова Нигера је Бакара Јау Сангаре, некадашњи стални представник земље у Уједињеним нацијама.
На челу Министарства одбране нашао се генерал Салифу Моди, који је од 2000. до априла 2023. био начелник Генералштаба Оружаних снага Нигера. Три дана пре него што је смењен, Моди је унапређен у генерала са четири звездице. Почетком јуна именован је за изванредног и опуномоћеног амбасадора Нигера у Уједињеним Арапским Емиратима.
Крајем јула припадници председничке гарде сменили су шефа државе Мохамеда Базума, затворили границе и увели полицијски час. Пре тога су блокирали председничку палату у престоници Нијамеј. Одговорност за државни удар преузео је "Национални савет за одбрану отаџбине", на челу са командантом гарде генералом Абдурахманом Чианијем.
Лидери већине западних земаља и регионалне организације ЕКОВАС осудили су пуч.
ЕКОВАС је 30. јула на ванредном самиту о ситуацији у Нигеру запретио да ће предузети акцију, све до употребе војне силе, ако побуњеници не успоставе уставни поредак и врате свргнутог председника на власт у року од недељу дана. Ултиматум је истекао у недељу.
Портпарол Европске комисије Петер Стано рекао је да ће ЕУ "подржати све напоре ЕКОВАС-а да реши ситуацију". Брисел рачуна на преговоре, али су побуњеници одбили да прихвате делегацију ЕКОВАС.
Од 1990. године ЕКОВАС је водио седам одвојених сукоба у западној Африци како би заштитио омиљене владаре Запада широм региона. У међувремену, од 1960. до 2020. године, Париз је покренуо 50 одвојених отворених интервенција у Африци.