Симор Херш: Како саботажа Северног тока утиче на деиндустријализацију Немачке

Недостатак руског гаса је главни фактор у расту трошкова енергије који је довео до успоравања немачке привреде, донедавно четврте по величини у свету, док руског гаса нема јер је председник САД Џозеф Бајден одлучио да уништи гасовод "Северни ток", а с тим се сложио канцелар Немачке Олаф Шолц, констатује амерички новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш у тексту објављеном на платформи "Сабстак".

Додао је и да је економска криза у Немачкој довела и до јачања опозиције, односно слабљења владајуће коалиције коју предводи Шолц. С тим у вези подсетио је на недавно истраживање "Блумберга", које је показало да само 39 одсто немачких гласача верује да ће та земља бити водећа индустријска сила у наредној деценији.

Такође, немачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек изјавио је недавно за "Политико" да је за економски пад одговорна висока цена енергије, што се на Немачку одражава више него на друге земље јер се ослањала на јефтин руски гас.

Херш даље истиче да је Шолц, прећутно одобравајући да се уништи Северни ток, одлучио да уместо да заштити свој народ и немачку индустрију подржи Белу кућу, НАТО, украјинског председника Владимира Зеленског у рату који није морао да се води.

Да је узрок суноврата немачке индустрије енергетска криза, коју је пак узроковало одрицање од гасовода Северни ток, потврђује и чланак канадског економског аналитичара Адама Батона "Стубови немачке економије се руше. Три разлога за бригу", објављен на порталу "Форекс лајв", а на који указује Херш.

Недостатак руског гаса посебно погодио хемијску и аутомобилску индустрију

По Батону, посебно је на удару ауто-индустрија. А додатни проблем представља Кина – тамошњи раст производње електричних аутомобила угрожава кључну немачку индустрију уједно слабећи целу државу. 

"Немачки економски модел је базиран на извозу индустријских производа, а Кина је циљно тржиште. Конкуренција из Кине је већ велика препрека, али је додатно појачана растућим трошковима енергије. Немачка је преживела зиму 2023. боље него што се очекивало, али то је било уз велике субвенције и лепо време. То није дугорочна формула, а не видим начин да Немачка побегне од скупог увозног ЛНГ-а (течног природног гаса)", пише Батон.

Уз то прошле недеље Хабек је саопштио болну истину – Немачка се суочава с пет тешких година деиндустријализације због високе цена енергије. Позвао је на веће субвенције за енергију као мост до око 2030. када процењује да ће зелена енергија ускочити.

"Губитак јефтиног руског гаса утицао је и на немачког мултинационалног произвођача хемикалија БАСФ, који у својој земљи запошљава више од 50.000 људи. Компанија је најавила низ мера штедње откако је гасовод уништен. Хиљаде радника је отпуштено, а фирма је затворила један од својих главних објеката", додао је Херш и истакао да нико од цитираних извора није експлицитно поменуо да је управо непостојање Северног тога довело до недостатка гаса.

А нико није ни поменуо да је уништавање гасовода приморало БАСФ да промени своје планове за инвестицију од 11 милијарди долара у најсавременији комплекс, који је требало да представља златни стандард за одрживу производњу. Пројекат ће бити изграђен у Кини.

Велика је иронија у томе што је Бајденова администрација, покушавајући да заштити своје политичке и економске инвестиције у украјинском рату против Русије (потенцирајући свој скупи гас из шкриљаца насупрот јефтином руском гасу, те уништавајући немачку привреду), заправо пружила руку још једном свом непријатељу – Кини, закључио је Херш.