Изгладњивање верника: Још једна метода Кијева за отимање Кијевско-печерске лавре

Затварање објеката доње Лавре још увек немају формалну правну основу, саопштила је УПЦ

Украјинска полиција у Кијеву не допушта да се ходочасницима затвореним у једној од зграда Кијевско-печерске лавре донесе хлеб, саопштава информативно одељење канонске Украјинске православне цркве (УПЦ).

Суд у Кијеву је 10. августа одобрио захтев националног резервата који је под контролом државе да се монасима Кијевско-печерске лавре одузме право за коришћење имовине. "Једна од најсрамнијих одлука у историји Украјине", изјавио је адвокат протојереј Никита Чекман.

Након незаконите одлуке, један број ходочасника је остао затворен у зградама манастира, полиција тренутно дежура испред улаза и не дозвољава верницима да уђу на територију Лавре, преносе "РИА Новости".

"Имамо видео снимак на коме се види како полицајци не дозвољавају да се хлеб однесе људима који су затворени. Поступци полицајаца указују да организатори овог незаконитог отимања манастирских објеката узимају у обзир и мучење глађу као једно од метода протеривања православних монаха и верног народа", наводи се у саопштењу једине канонске православне цркве у Украјини.

Затварање објеката доње Лавре још увек нема формалну правну основу, додаје УПЦ. "Последња одлука суда у Кијеву у корист резервата ступа на снагу само ако буде потврђена у апелационој инстанци", наводи се у саопштењу.

Кијевско-печерска лавра је најстарији манастир руског православља, основан у 11. веку и представља један од главних центара православља и образовања.

Лавра је, као и сва црквена имовина, национализована после Октобарске револуције 1917. године, а током совјетског периода је чак два пута била затварана.

Живот и верници вратили су се у манастир у другој половини 80-их година прошлог века. Одлуком Савета министара Украјинске ССР 1988. године су први објекти Доње лавре пренети на коришћење Руској православној цркви, а 1990. године Савет министара Украјинске ССР је дозволио да у надлежност манастира пређе већи део територије манастира. Касније су цркви на коришћење пренети и други објекти Лавре.

Црква их је обнављала и улагала у њих, али су сви објекти остали у државном власништву.