Немачка размишља да забрани десничарску партију Алтернатива за Немачку (АфД) која у анкетама достиже и до 21 одсто подршке, и то због упозорења обавештајних служби да њени чланови постају све екстремнији, пише "Телеграф".
Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер упозорио је у обраћању безбедносној агенцији да је одговорност свих "да поставе на своје место оне који презиру немачку демократију".
Његов говор је оцењен као подршка забрани АфД-а, након што је Томас Халденванг, директор немачке обавештајне службе, скренуо пажњу на растући утицај десничарских екстремиста у тој странци.
"Видимо велики број истакнутих чланова у странци који шире мржњу према мањинама у Немачкој", истакао је Халденванг.
Те речи уследиле су због упозорења на све већи утицај Бјорна Хокеа, лидера АфД-а у савезној држави Тирингија, који је, заједно са истомишљеницима, остварио несумњиву доминацију на недавној партијској конференцији у Магдебургу.
Чак је и угледни "Шпигл" у једном наслова затражио да се "забране непријатељи устава".
"АфД постаје све радикалнији. Време је да се демократија брани бољим оружјем", наводи се у њиховом тексту.
Један од лидера Шолцове Социјалдемократске партије такође је поручио да би требало размотрити забрану АфД-а, с обзиром да Савезна канцеларија за заштиту устава дефинише АфД као групу "доказаних десничарских екстремиста".
Лидер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц сматра, ипак, да "забрана партија никада није довела до решавања политичких проблема".
Тешко изводљиво
Из невладине организације Немачки институт за људска права истакли су да је АфД постао толико опасан, да би могао да буде забрањен у складу са уставом.
У њиховој анализи се наводи да странка активно и систематично покушава да "оствари своје расистичке и екстремно десничарске циљеве".
Немачка има проблематичну историју забрањивања партија, почевши од Отоа фон Бизмарка, првог канцелара, који је забранио социјалдемократе због нелојалности цару.
Када су нацисти дошли на власт, забранили су све друге странке.
Према послератном немачком уставу, који је желео да избегне такве ауторитарне потезе, забрана странке је правно тешко изводљива. Покушаји да се 2003. и 2017. забрани Национал-демократска партија Немачке пропали су.
Политолог Фолкер Беме-Неслер сматра да АфД не испуњава законске критеријуме за забрану и оцењује да би неуспео покушај забрањивања само дао додатни подстицај АфД-у изборној кампањи.
Иначе, у Немачкој су подељена мишљења о евентуалном забрањивању АфД-а: 47 одсто се залаже за ту опцију, а исто толики проценат је против. Већи број оних који подржавају забрањивање је на западу земље и међу либералним Зеленима.