Државни удар у Нигеру доказ је неуспешне политике Француске и Европе у тој држави, напомиње немачки ТВ канал ЗДФ, који наводе да упркос томе што је Нигер дуго био француска колонија, постоји опасност да се сада окрене Русији.
Немачки канал наводи и да се на изборима 2020-2021. године десио први мирни пренос власти у историји земље, и да је под претходним председником Исуфоуом Нигер чврсто био везан за ЕУ.
"Али, актуелни државни удар показује колико су остали неравноправни односи између Нигера и Француске. Ово је поучан пример погрешне политике Европљана", наглашава ЗДФ.
Париз је у доба док је Нигер био колонија, открио у тој држави огромна налазишта уранијума. Тај уранијум се и даље копа за Француску, а у мају је потписан нови уговор који обезбеђује ископавање тог енергента најмање до 2040. године.
И док су Французи децeнијама неуморно експлоатисали вредну руду нађену у својој бившој колонији, последице је трпео Нигер.
Када је "Гринпис" још 2010. године посетио тамошње градове Арлит и Акокан ниво радијације на улицама Акокана био је 500 пута већи од нормалног.
У Арлиту су четири од пет узорака премашили препоручене вредности Светске здравствене организације. Једна од оптужби Нигеријаца је да француска неоколонизација земље не мари ни за људе ни за природу.
А колико су вајде од ових европских послова имали озрачени становници јасно је из податка да до данас само 20 одсто Нигеријаца има приступ струји.
Нигер је због свог централног положаја постао и земља преко које многи становници других афричких држава беже у Европу, па је због пооштравања европске избегличке политике, франкофона влада Нигера донела 2015. године закон по коме су милијарде евра из ЕУ стизале у буџет земље, али не и до самог народа.
Закон, сличан споразуму између ЕУ и Турске, има за циљ да спречи избеглице да уђу у Европу и уводи кривичну одговорност за читаве професионалне гране.
У Агадезу, последњој станици пре путовања кроз пустињу Сахару, пропис је тако таксисте претворио у кријумчаре, а затворени су и многи хотели. У местима у којима је некад постојала слобода кретања, пред очима слободарски настројених Француза и Европејаца, та слобода је укинута.
ЗДФ подсећа да два од пет Нигеријаца и даље живе испод границе сиромаштва. Развојна помоћ чини 40 одсто државних прихода, али је, према речима економисте Роберта Капела, користи само један одсто становништва: то је погрешна политика Француске, коју се ЕУ не устручава да подржава, напомиње немачки канал.
У Нигеру, као и уосталом, у другим крајевима планете, и једни и други бринули су само о сопственом интересу: спречавању миграција и експлоатацији сировина, од које локално становништво нема никакве користи.
Не треба зато ни да чуди то што антипатија према Француској и Европи код Нигеријаца све више расте. Сада је, како немачки медиј наводи, Нигер постао још једна држава у Сахелу која, после Малија и Буркине Фасо, прети да се окрене Русији.
"Чак и ако мотивација вође пуча Тианија није директно повезана са непријатељством према Француској и глобалном северу, то још једном показује да је афричка политика Француске и ЕУ пропала. Европа и глобални север једноставно нису били у стању или нису хтели да обезбеде да народ Нигера има користи од партнерства", закључује ЗДФ.