Како кинеске амбиције буду расле, тако ће и спекулације о томе где би Пекинг могао да изгради сталне поморске базе постајати све гласније, пише британски "Телеграф".
Кина доминира светом када је у питању комерцијална пловидба. Она се налази међу прва три највећа произвођача трговачких бродова, има другу највећу комерцијалну флоту, у њој се налази седам од десет највећих лука на свету и располаже са око 17.000 рибарских бродова.
Пекинг је такође један од лидера у изградњи поморске инфраструктуре, укључујући 96 одсто свих транспортних контејнера и више од 80 одсто лучких кранова. Поред свих тих комерцијалних предности, Кина сада има и највећу ратну морнарицу на свету, наглашава британски лист.
Ипак, Пекинг има само једну прекоморску поморску базу - у Џибутију, на Рогу Африке. А где би могла бити изграђена следећа? Почетна претпоставка новинара "Телеграфа" је да ће она бити у некој држави у коју је Кина већ уложила значајна средства, у којој је радила на развоју инфраструктуре, али и односа са локалним политичким елитама.
Док Индијски океан и Пацифик представљају кинеске геостратешке приоритете, луке чија је изградња финансирана кинеским новцем се налазе широм света. Оне су концентрисане у регионима попут Западне и Централне Африке, али и у деловима света који су Американцима и Европљанима мање познати и који се не налазе на радару њихових политичко-безбедносних естаблишмента - на пример Ломе у Тогоу, Посорха у Еквадору и Луганвил у Вануатуу.
Кина ће се највероватније фокусирати на земље у којима постоји мање промена елита, или у којима се очекује да ће актуелне владајуће гарнитуре ту и остати у догледној будућности, пише "Телеграф".
Такође, један од индикатора би могао бити и начин на који потенцијални домаћин базе гласа у Уједињеним нацијама, односно колико се оно поклапа са ставовима Пекинга.
Пример би могла да буде Камбоџа, земља у Југоисточној Азији у чијој луци Рим Кина гради ново пристаниште, за које западни аналитичари тврде да личи на оно у кинеској бази у Џибутију. Дугогодишњи лидер Камбоџе Хун Сен важи за политичара блиског Пекингу, а његова земља у УН традиционално гласа на исти начин као и Кина.
Џибути - пример за будући развој кинеске поморске мреже
Поморска база у Џибутију представља шаблон како се комерцијална инвестиција може трансформисати у војну установу. Кина је финансирала изградњу вишенаменске луке Доралех, а њу је пратио и развој поморске базе, чија намена није објављена до самог отварања.
Пекинг не крије има амбиције да своју морнарицу користи за пројекцију моћи далеко од својих обала. То је значајно из неколико разлога, наводи "Телеграф".
За почетак, сваки потенцијални сукоб Кине и САД ће имати наглашену поморску димензију, а Јужно кинеско море би могло да буде посебно значајна тачка. Ипак, Кина би могла да прошири своје подручје деловања и на друге делове света, попут Пацифика и Индијског океана.
Друго, ангажовање Кине са светом и даље је у великој мери – мада не искључиво – вођено комерцијалним и трговинским интересима, а већина робе и даље путује морем, па је управо морнарица најтешње повезана са трговином. То важи и данас као и у ери меркантилизма.
И Америка се последњих година све више фокусира на регион Индо-Пацифика, што се може видети кроз иницијативе АУКУС, али и кроз сарадњу са земљама попут Филипина и Папуе Нове Гвинеје, али и најави споразума о одржавању и поправци бродова са Индијом.
Кинеска амбиција да развије поморске базе није изненађујућа и представља логичан корак у развоју глобалне стратегије те светске силе. Како наводи "Телеграф", САД располажу са око 750 војних установа у преко 80 држава широм света, тако да је досадашња кинеска ограниченост у ширењу својих поморских капацитета донекле изненађујућа.