Шведска влада ће се дистанцирати од курдске милиције ИПГ како би добила "зелено светло" од Турске за улазак у НАТО, рекао је шведски министар спољних послова Тобијас Билстром за јавни сервис Шведски радио, преноси Ројтерс.
Турска сматра да су милиција сиријских Курда ИПГ и њен политички огранак Партија демократског јединства заправо продужетак Радничке партије Курдистана (ПКК), која је покренула побуну против Турске 1980. године и коју Турска, Сједињене Државе и Европска унија сматрају терористичком групом.
Шведска је, заједно са САД и неколико других земаља НАТО-а, подржала ИПГ у борби против Исламске државе.
"Веза са ПКК превише је блиска да би то било добро за однос између нас и Турске", изјавио је шведски министар иностраних послова Тобијас Билстром за јавни сервис Шведски радио и додао да је примарни циљ "улазак Шведске у НАТО".
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган поручио је раније, након састанка са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, да Турска неће формално одобрити чланство Финске и Шведске у НАТО док те земље не предузму неопходне "кораке" против Радничке партије Курдистана (ПКК) и њених испостава.
"Председник Ердоган је оценио да ће кораци које буду предузеле Шведска и Финска одредити којом брзином ће ићи процес уласка у НАТО и када ће бити завршен", саопштило је турско председништво.
Ердоган и Столтенберг одржали су у Истанбулу састанак затворен за медије.
"Разговарали смо о чланству Финске и Шведске у НАТО-у, што ће нашу Алијансу учинити јачом", написао је он на Твитеру.
Анкара је оптужила две нордијске земље да пружају уточиште терористима ПКК и уздржала се од ратификације њиховог чланства у НАТО-у док обе земље не испоштују услове споразума који су потписале у јуну.
Финска и Шведска одустале су од вишедеценијске војне неутралности након почетка сукоба у Украјини и од маја покушавају да постану чланице НАТО-а.
Али Ердоган је тражио уступке, што је довело до споразума у јуну између Турске, Финске и Шведске који је укључивао одредбе о изручењу око 70 особа и размену обавештајних података у борби против тероризма и организованог криминала.
Чекајући Турску и Мађарску
Нови шведски премијер Улф Кристерсон састаће се са Ердоганом следеће недеље, а у Стокхолму се надају да ће Турска дати одобрење.
Столтенберг је "поздравио велике, конкретне кораке које су обе земље већ предузеле да спроведу меморандум у пракси" и додао да је приступање Финске и Шведске важно "како би се послала јасна порука Русији."
Свих 30 држава чланица НАТО-а, осим Турске и Мађарске, ратификовало је приступање Шведске и Финске, а укључивање нових чланова захтева једногласно одобрење.
Док је Турска поставила низ захтева за које каже да морају да буду испуњени, Мађарска за сада није дала никакво објашњење, али је Столтенберг рекао да је то питање "на дневном реду мађарског парламента".
Турска има историју притиска на земље да изруче људе које сматра терористима или политичким противницима. Нека од ових изручења су се чак десила "тајно", без поштовања одговарајућих процедура, укључујући Албанију и такозвано "Косово".