Према прелиминарним подацима Центра за контролу и превенцију болести, скоро 50.000 Американаца одузело је себи живот прошле године, што представља највећу стопу самоубистава од Другог светског рата.
Међу Американцима старијим од 65 година, самоубиства су порасла за 8 одсто у протеклој години. Међу Американцима старости од 45 до 64 године, број самоубистава порастао је за седам одсто. Просечна старост становника САД је 38,9 година и расте.
Подаци показују да мушкарци чине 80 одсто самоубистава, а белци имају посебно високу стопу, пише "Њузвик". Број самоубистава висок је и у руралним и слабо насељеним деловима САД - у просеку 20 на 100.000 људи.
Разлике постоје и по занимањима: Рудари, радници у каменоломима, на вађењу нафте и гаса имају највећу стопу самоубистава (54,2 на 100.000 мушкараца), затим грађевинарство (45,3).
Ветерани се убијају по стопи која је 57,3 одсто већа од просека осталих Американаца.
Број самоубистава прошле године премашује број Американаца који су погинули у Корејском рату и 46.233 који су погинули у Вијетнаму.
"Њузвик" разлоге у епидемији самоубистава налази у одсуству хришћанских вредности, модерној медицини - старији и тешко болесни могу да живе дуже, али продужено лечење је скупо и опоидној кризи због које је многим Американцима теже доћи до лекова против болова, који се сада издају на рецепт и њихово издавање ограничава.
Разлог је и Америка 21. века, са прогресивцима који сматрају да је свету боље без старијих белаца из радничке класе и левицом која, уместо нагласка на солидарности и узајамној помоћи, сада уздиже различитост изнад солидарности и уздиже моралну чистоту изнад традиционалне економске класе, објашњава "Њузвик".
Америка 21. века у настајању није само "разноликија", већ је и отуђенија, са мање заједничких веза религије или цивилизацијског наслеђа и без осећаја јавности као целине коју добро представљају институције или влада или медији. Старији Американци су преживели културну револуцију која их је претворила у странце у својој земљи, закључује лист.