Бајден има план Б за Украјину?

Пре лета говорило се о широј слици краја сукоба у Украјини, по којој би Кијев покренуо летњу офанзиву, преузео контролу над што више територије и онда ушао у преговоре са најјаче могуће преговарачке позиције.

Два месеца касније, како се ближи крај лета, тај сценарио изгледа све мање вероватно. Украјинска офанзива је доживела крах, јер често исцрпљене, без искуства и на брзину обучене трупе јуре главом без обзира на укопану и минирану руску одбрану, уз велике људске губитке.

О свему томе извештавају водећи амерички медији, укључујући Си-Ен-Ен, "Вашингтон пост" и "Њујорк тајмс". Ови и други медији, који су експлицитно подржавали украјинске ратне напоре, почели су да сликају прилично суморну слику ситуације на терену.

Украјинске снаге троше муницију неодрживом брзином, испаљујући чак 90.000 граната месечно, док Пентагон производи само трећину те количине. Чак 20 одсто НАТО наоружања које је послато у Украјину је или оштећено, или уништено већ у прве две недеље офанзиве.

У светлу ограничених добитака постигнутих офанзивом, амерички председник Џозеф Бајден сада тражи од Конгреса додатних 20,6 милијарди долара помоћи Украјини, наглашавајући да су Сједињене Америчке Државе посвећене "одржавању снажног глобалног супротстављања руском илегалном рату".

Раније извештавање "Вашингтон поста" је показало да је могуће да су амерички званичници украјинском председнику Владимиру Зеленском рекли да има времена до краја лета да направи што је могуће већи напредак пре него што америчка подршка престане и он буде приморан да преговара, пише "Риспонсибл стејткрафт".

У исто време Бела кућа наставља да инсистира да ће подржати украјинске ратне напоре "колико год буде потребно", а неименовани високи званичник је 10. августа за Си-Ен-Ен рекао да не зна колико ће се "овај рат наставити", али да се Бела кућа неће стидети да се врати у Конгрес после првог квартала следеће године.

То би се уклопило у процену Одбрамбене обавештајне агенције која је процурила у априлу у јавност, а у којој је закључено да су мировни преговори ове године мало вероватни према свим разматраним сценаријима.

Последњих неколико дана портпарол Савета за националну безбедност Џон Кирби позвао је оне који су забринути због цене континуиране помоћи Украјини "да размотре колики би ти трошкови — не само материјални већ и у крви, можда чак и у америчкој крви — могли да буду ако Путин потчини Украјину, а затим усмери поглед на савезнике у НАТО-у" и упозорио да "ако само седнемо и пустимо Путина да победи, дозволићемо му да узме Украјину, а где ће се онда зауставити".

Другим речима, повлачење САД из сукоба захтеваће од администрације да се нагло одрекне тврдњи да сама будућност глобалног мира и демократије зависи од пораза Русије, или како је то Бајден рекао током посете Пољској у фебруару: није у питању само Украјина, већ слобода.

После годину дана таквих тврдњи, Бела кућа ће морати изненада да убеди јавност да су улози заправо знатно скромнији од онога што је Вашингтон тврдио.

Чак и ако званичници не верују да је безбедност заиста у питању, могло би бити нешто друго - престиж и кредибилитет САД и НАТО-а.

Баш као што је макар јавно Украјина ујединила Алијансу, њен неуспех офанзиве и немогућност да врати територије, могла би да учини супротан ефекат.

Било који руски успеси, стварни или привидни, могли би да се сматрају политички неприхватљивим или чак понижавајућим за руководство НАТО-а, заједно са разоткривањем подела које су до сада биле потиснуте.

Управо страх од губитка кредибилитета био је један од фактора који су Америку одржавали да остане умешана у Вијетнаму, као што је била и у Ираку, Авганистану и у другим градовима.

Извештаји такође указују да Бајден сматра да је исход на фронту важан и за његове шансе на изборима следеће године.

Недавне анкете показују да се већина Американаца, противи даљој војној помоћи Украјини, махом републиканци, док су демократе те које је највише подржавају.

Ово би могло да Белу кућу стави у тешку позицију: да предузме кораке за окончање сукоба под условима који су неповољнији за Кијев него што је раније обећано, а администрација ће се суочити са критикама сличним као након повлачења из Авганистана или да настави даљи сукоб у нади да ће касније успети да победи.

Продужени рат пак доноси безброј прилика за неку врсту ескалације која би могла да примора чланице НАТО-а активирају члан 5.

Једно је сигурно, пише "Респонсибл стејткрафт", што дуже администрација буде чекала да постави темеље за дипломатско окончање сукоба, то ће бити теже, а трошкове ће сносити украјински народ.

"Надајмо се да ако план Б постоји, да га Бела кућа држи у приправности", закључује се у тексту.